Na našim prostorima se pojavljuju tropske bolesti: Dr Blesić objašnjava kako nam podaci pomaži u borbi protiv njih

Zamislite sledeće: rešili ste da jedno letnje popodne provedete sa svojim psom napolju, recimo šetajući pored reke.

Zvuči korisno, a posebno u doba kada se, usled klimatskih promena, menjaju staništa i ponašanje mnogih prenosioca bolesti, uključujući i komarce.

Dr Suzana Blesić sa Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu upravo sada radi na istraživanjima koja će omogućiti jednu takvu aplikaciju, i to kroz dva međunarodna projekta – Planet4Health, u kojem učestvuje 17 institucija iz čak 12 zemalja iz Evrope i Afrike i CLIMOS, u kojem učestvuje 29 institucija iz 16 zemalja iz Evrope, Turske i Izraela.

U razgovoru sa njom, očekivali smo da saznamo o novim bolestima koje nam prete i njihovim prenosiocima, ali dobili smo nešto više – jednu upečatljivu, isprepletanu sliku zdravstva i klimatskih promena, podataka i saznanja, i nauke uopšte.

Od vremenskih uslova do bolesti, klimatske promene pre svega menjaju ono što je u nekom području „normalno”

Na Mediteranu, uključujući i u zemljama kao što su Hrvatska i Crna Gora, poznata je bolest lajšmanioza koju prenose mali insekti koji na srpskom nemaju baš ustaljeno ime. Italijani ih zovu papataći, postoji i termin flebotomine ali je možda najjednostanije reći – peščane mušice.

Poslednjih godina, usled klimatskih promena, ove minijaturne mušice se sve više kreću dalje od mediteranskih obala, ka unutrašnjosti kontinenta, i sa sobom, pretpostavlja se, nose i lajšmaniozu.

Ova bolest ima više oblika, od kojih je visceralna lajšmanioza, mada retka, takođe i izrazito opasna po život. Ali teško je reći da li je i u kojoj meri ova bolest u porastu, jer je ona u Srbiji još uvek nevidljiva.

„Na Medicinskom fakultetu vi ne učite mnogo o lajšmaniji”, kaže dr Blesić, „jer je pretpostavka da je nećete dijagnostifikovati – da lajšmanije kod nas nema.”

To se ne odnosi samo na ljude, kaže naša sagovornica, jer se lajšmaniozom mogu zaraziti i psi.

„Ona se ne gleda ni u dijagnostifikovanju kod životinja. Tek se rade prve studije lajšmanije kod pasa u Srbiji, i slučajevi bolesnih pasa koji izgledaju jako čudno, koji se dijagnostifikuju na različite načine. Psi se razboljevaju, pa čak i umiru sa potencijalno pogrešnim dijagnozama.”

Nema mesta panici – uostalom, mnoge zemlje sveta u kojima je lajšmanioza endemska pojava, a u koje spadaju i naše primorske komšije, najnormalnije žive i nose se sa ovom bolešću.

U pitanju je, drugim rečima, promena u shvatanju onoga što je normalno.

„Klimatske promene su tu i postale su deo našeg života”, kaže Suzana Blesić. „Mi već živimo sa posledicama.”

Primera radi, neki uslovi koji su nama odavno normalni i „rešeni”, kao što je na primer zimska hladnoća, nekoj zemlji u tropskom pojasu su sasvim izvan vidokruga i, ako bi morala da se adaptira na naglo zahlađenje, takva zemlja bi naišla na ogroman broj problema, pre svega zato što nema razvijenu infrastrukturu neophodnu za grejanje, nije opskrbljena neophodnim lekovima, odećom, navikama…

To je zapravo situacija u kojoj se mi nalazimo sada – osim što je ona naravno obrnuta.

„Moramo da promenimo način života”, objašnjava Blesić. „Ne samo na ličnom nivou, ne samo u odabiru vremena kada idemo na more… Sistemi javnog zdravlja treba da kažu: traje toplotni talas, ne izlazi napolje. Ili, nema rada na otvorenom usred dana. U školama tokom leta, fizičko mora da bude prvi čas ujutru, a ne da bude u podne. I tako dalje.”

Kada je u pitanju zdravstvo, takve promene zahtevaju planiranje, planiranje zahteva znanje, a znanje se zasniva na podacima.

Podaci postoje – samo ih je ponekad izrazito teško iskopati

Iako dr Suzana Blesić radi na Institutu za medicinska istraživanja, njena naučna oblast zapravo nije medicina.

„Ja sam diplomirala i doktorirala teorijsku fiziku, ali sam se odavno okrenula primeni metoda iz fizike u drugim naukama”, kaže naša sagovornica.

„Moj interes su zapravo uvek bili podaci – danas se to polje zove složeni sistemi. Mi fizičari koji se bavimo složenim sistemima, mi često menjamo polja istraživanja jer pratimo podatke. Tako sam se ja tokom godina bavila neuronaukama, pa klimom, i na kraju završila u zdravstvu.”

Ali ako govorimo o podacima, postoje velike razlike između nauka.

„Mi imamo fantastične klimatske podatke”, kaže Blesić. „Oni se prikupljaju sistematski već najmanje 40 godina. Kada imate toliko podataka, onda možete da napravite model, možete da primetite korelacije, možete da radite svašta.”

„Na primer, malarija. Ako imamo podatke o broju obolelih od malarije u poslednjih recimo 20 godina, i imamo podatke o klimi u poslednjih dvadeset godina, kada otkrijemo vezu, onda možemo da napravimo model koji ne samo da prikazuje korelaciju između malarije i klimatskih uslova, već može i da je predvidi. Možemo da kažemo i koliko će biti slučajeva malarije u budućnosti jer imamo prognoze kako će se vreme menjati.”

Ali tu se nalazi i glavna začkoljica – jedno „ako” koje smo lako mogli da propustimo. Naime, otkriti broj obolelih od neke bolesti i nije tako jednostavan posao.

„Namerno sam spomenula malariju, jer sam radila na projektu u Južnoj Africi”, objašnjava Blesić.

„Tamo je za taj podatak, za broj obolelih u poslednjih 20 godina, za dve regionalne bolnice u delu zemlje gde se često javlja malarija, bilo neophodno napraviti ozbiljan petogodišnji naučni projekat. Pet godina su istraživači radili na tome, ulazili u bolnice, pričali sa lekarima, pretraživali arhive, čitali sveske, digitalizovali ih… Rezultat je oko dve hiljade podataka, odnosno brojki, sa kojima onda mi možemo da radimo.”

„Kad sam prvi put radila sa entomolozima, oni su se naljutili”

Podaci su neverovatno moćna stvar – onda kada su precizni i zaokruženi. A to je veliki kamen spoticanja, pa i nerazumevanja među naukama.

„Evo kako izgleda problem ako želite da pratite populacije insekata koji prenose bolesti”, objašnjava Suzana Blesić.

„Postoje entomolozi koji se bave praćenjem populacija insekata. Oni to rade tako što postavljaju klopke u određeno doba godine: dođu jedan dan i postave klopku, onda dođu drugi dan i prebroje koliko ima kojih mušica, kakvi su primerci, da li su inficirani i tako dalje.”

„Ali recimo da sezona traje od aprila do novembra, to je osam meseci, i da se po potrebama entomologije uzorci prikupljaju dva puta mesečno. To je ukupno 16 tačaka, samo šesnaest podataka – onako kako ih ja gledam. Ja ću da dobijem šesnaest brojeva, a to je meni nedovoljno. Ne znači mi ništa. Kad sam prvi put radila sa entomolozima, oni su se naljutili.”

Naravno, nije u pitanju ničija metodološka greška, samo razlika u potrebama: biolozi koji prate populacije insekata ne bave se modeliranjem vektora bolesti, budućim vremenskim prilikama niti potencijalnim zdravstvenim politikama. Ali upravo zato je neophodno da se različite nauke usklade – ako želimo da budemo za kormilom u doba klimatskih promena.

Na različite načine, mi smo zbog klimatskih promena izgubili vreme.

Sistemi zaštite su se nekada razvijali u odnosu na rizike u relativno stabilnim okruženjima, gradeći metode na osnovu saznanja iz prošlosti. Ali danas to više nije tako – promene su brže, rizici se menjaju u toku jedne generacije, i našim sistemima zaštite, u koje spada i zdravstveni, potrebna je aktivna intervencija kako ne bi postali zastareli.

Doduše, to ne znači da je problem uvek u nedostatku podataka.

„Napamet govorim, pošto su naše zdravstvene baze nedostupne”, kaže Blesić, „ali mislim da su naši zdravstveni podaci zapravo dobri – brojevi obolelih, vremena, sezone, profili. Mislim da su mnogi čak i digitalizovani, što je uvek ogroman korak.”

„Ali neophodno je otvoriti zdravstvene centre u kojima su oni sadržani, da možemo da ih iskoristimo kako bismo postali spremniji.”

Jednom kada je struka opremljena dobrim alatima, aplikacija o kojoj smo pričali na početku je samo mali deo ogromnog potencijala za rešenja.

Ovaj specijal izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske, preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog materijala je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu.

(EUpravo zato/Klima 101)