Obrad je smislio kako da pčele piju vodu na siguran način: Pčelar dobija čak i SMS kada treba da reaguje!

Dok su pčele u njegovom pčelinjaku ginule od žeđi i zaraza, Obrad Drakulović nije znao da će se njegova borba završiti izumom koji će promeniti pčelarstvo u zemlji i regionu.

"Pčelarstvom se bavim dugi niz godina, i to u bezvodnom području, gde je obezbeđivanje vode za pčele uvek bilo poseban izazov. U praksi sam koristio različite tradicionalne metode pojenja, ali sam se stalno suočavao sa istim problemima - pojilice bi presušile, pčele su se često utapale, a voda se brzo kontaminirala. Širom sveta i danas se koriste slični, većinom improvizovani i tehnološki zastareli sistemi pojilica, koji ne zadovoljavaju osnovne higijenske ni bezbednosne standarde. Upravo ti izazovi podstakli su me da razmišljam o dugoročnom, pouzdanom i inovativnom rešenju - uređaju koji omogućava kontinuirano pojenje, bez utapanja pčela ili prekida u snabdevanju, čuvajući njihovo zdravlje i u velikoj meri olakšavajući rad pčelarima", objašnjava on.

Uređaj, koji je prošao testiranje uz podršku Fonda za inovacije, ne samo da eliminiše ove probleme već i šalje SMS obaveštenje pčelaru kada ponestane vode. Njegov izum već je prepoznat na međunarodnom nivou, sa prezentacijama na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu, te publikacijom u Hrvatskom pčelaru.

Kako rešiti problem pčela i vode?

"Voda je od suštinskog značaja za život i razvoj pčelinje zajednice - od održavanja optimalne termoregulacije u košnici, preko razgradnje hrane za leglo, do zadovoljavanja osnovnih fizioloških potreba pčela", objašnjava Drakulović, koji je godinama radio u uslovima gde su osnovni resursi pčelarima ograničeni.

U tom procesu, kako kaže, pčelar ima centralnu ulogu ne samo u pravilnom pozicioniranju košnica i dezinfekciji opreme, već i u održavanju higijenski ispravnog pojilišta, koje je često zanemareni, ali ključni deo borbe protiv zaraznih bolesti.

"Kada više zajednica koristi vodu iz iste posude, posebno ako je ona kontaminirana, rizik od širenja bolesti značajno raste. Još je veći kada se na jednoj maloj vodenoj površini istovremeno nađu pčele sa više različitih pčelinjaka", ističe on.

Upravo je ta kombinacija praktičnog iskustva i saznanja iz stručne literature bila ključna motivacija da se posveti razvoju dugoročno održivog i funkcionalnog rešenja.

"Od trenutka kada je ideja prvi put zaživela, pa do razvoja ozbiljnog prototipa koji je dobio podršku Fonda za inovacije, prošlo je više godina posvećenog rada", priseća se on. Tokom tog perioda izrađivao je brojne verzije uređaja, eksperimentišući sa različitim tehničkim pristupima i konstrukcijama, uz postepenu integraciju savremenih tehnologija.

Anketa među pčelarima regiona

Ključni iskorak desio se upravo kroz podršku Fonda za inovacije, koja je omogućila konkretnu realizaciju koncepta. U okviru projekta, sproveo je i anketu među pčelarima iz Crne Gore i regiona.

"Više od 80% ispitanika izjavilo je da koristi pojilice za pčele, dok ostali vodu obezbeđuju iz prirodnih vodotokova. Preko 80% njih smatra da se zarazne bolesti mogu preneti putem nehigijenskih pojilica", kaže Drakulović.

To je, ističe, bio jasan signal da tržište prepoznaje potrebu za unapređenjem.

Funkcionalni prototip testiran je u realnim uslovima na više pčelinjaka, i, kako navodi, povratne informacije su bile izuzetno pozitivne.

"Istakli su jednostavnost korišćenja, uštedu vremena, smanjeni rizik od kontaminacije i veći nivo sigurnosti za pčele", kaže Drakulović.

U saradnji sa drugim pčelarima, identifikovao je tri osnovna zahteva koje jedna savremena pojilica mora da ispuni:

• da obezbedi dovoljno vode,
• da spreči utapanje pčela i
• da eliminiše kontaminaciju vode.

Tako, recimo, prevrnuta tegla sa tkaninom ne dozvoljava defekaciju u izvor, ali ima malu zapreminu i zahteva stalno održavanje. Koristi je, kako je kazao, tek oko sedam odsto pčelara. S druge strane, "bure sa kosom daskom" omogućava stalnu izmenu vode, ali je izloženo spoljnjoj kontaminaciji. Tu metodu, objašnjava Drakulović, koristi oko 13 odsto pčelara.

"Naša pojilica je prva koja objedinjeno ispunjava sve najvažnije funkcionalne i higijenske kriterijume. Osim toga, poseduje i napredne funkcije poput slanja SMS obaveštenja pčelaru kada nivo vode opadne ili kada pojilica ostane bez vode", rekao je Drakulović.

Ključna tehnička inovacija ogleda se u održavanju konstantnog nivoa vode dostupnog pčelama, bez obzira na potrošnju, te u konstrukciji koja pčelu ograničava na položaj iz kojeg ne može zagaditi vodu.

Priznanja struke i interesovanje iz regiona

Uređaj je već dobio priznanja na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu, a Drakulić dodaje i da mu je to otvorilo nova vrata, od veće vidljivosti među kolegama do konkretnih kontakata sa proizvođačima, distributerima i potencijalnim partnerima. Posebno mu je značajna objava u časopisu "Hrvatski pčelar", koja potvrđuje da je reč o univerzalnom problemu i rešenju koje ima međunarodni potencijal.

Nagrada MPNI, koju je dobio za ovu inovaciju, za Drakulovića ima posebno značenje.

"Ona je potvrda da neko prepoznaje i ceni višegodišnji trud, posvećenost i inovativni pristup. Verujem da ova nagrada ne pripada samo meni, već i svima koji su doprineli ovom projektu", istakao je.

Kaže da mu je posebno važno to što nagrada dolazi iz resora koji je pratio njegov rad od samih početaka, i nada se da će biti podsticaj i drugim inovatorima, naročito u oblasti poljoprivrede, da ne odustanu od svojih ideja.

Sledeći korak, priča Drakulović je komercijalizacija tog pronalaska.

Kroz novi projekat u okviru programa "Kolaborativni grant", Drakulović je formirao razvojni tim i uspostavio partnerstvo sa Mašinskim fakultetom, što mu je omogućilo ulazak u novu fazu tehničkog usavršavanja uređaja.

"Trenutno testiramo funkcionalnosti novog modela koji će omogućiti veći kapacitet, jednostavnije održavanje, bolju mobilnost i ukupno viši nivo efikasnosti i pouzdanosti. Verujemo da inovacija ne prestaje gotovim proizvodom, ona se razvija u dijalogu sa korisnicima i u skladu sa izazovima koji se menjaju.", kaže on. Plan je da tokom naredne godine uređaj bude plasiran na tržište kroz pilot-seriju, kako bi se testirao prodajni potencijal i validacija u realnim uslovima.

(EUpravo zato/Vijesti.me)