Od zaštite Teslinih rukavica, preko sterilizacije medicinskih sredstava, do otkrivanja zagađivača u hrani - naučnici sa Instituta Vinča svakodnevno rade na inovacijama koje direktno utiču na naš život.
Njihov rad obuhvata pomoć u lečenju teških bolesti, ali i stvaranje uslova da astronauti u svemiru jedu zdravu i svežu hranu. Kako kažu, danas uspešan naučnik mora biti i dobar menadžer.
Zaštita Teslinih rukavica
Kada su u Muzeju Nikole Tesle otkrili da se na jednom paru Teslinih rukavica pojavljuju mikroorganizmi, odmah su ih poslali na Institut za nuklearne nauke Vinča. Tamo su, koristeći tehnologiju zračenja, rukavice sterilizovali i zaustavili njihovo dalje propadanje. Ovom metodom su tretirane i druge dragocene stvari poput cipela iz 15. veka, vinskih čepova, srpskih ćilima i parketa.
Ivana Zorić, viši kustos Muzeja Nikole Tesle, objašnjava da je to veoma neobičan postupak.
"Obično se o predmetima brinu samo konzervatori i kustosi, ali ovde je bila potrebna pomoć naučnika. Sve rukavice u blizini su tretirane gama zracima, a zatim su ponovo uzeti uzorci. Utvrđeno je da više nema gljivica koje su opasne za predmete i za ljude koji ih dodiruju", kazala je ona.
U okviru Laboratorije za radijacionu hemiju i fiziku postoji posebna jedinica koja se bavi sterilizacijom medicinskih sredstava, hrane i kulturne baštine. Takođe, rade i analize ikona, a imaju i potpisan sporazum sa Patrijaršijom.
Toplotom uništavaju ćelije raka
Laboratorija za radioizotope proizvodi radiofarmakeutike koji se koriste u dijagnostici i terapiji kod pacijenata sa malignim oboljenjima, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, kaže Marija Janković, zamenik direktora Instituta Vinča.
U Institutu za nuklearne nauke radi oko 550 naučnika i doktoranata.
Njihovi projekti imaju primenu u privredi, industriji i medicini. Ipak, za osnovna istraživanja nema dovoljno sredstava, dok za projekte sa praktičnom primenom dobijaju finansijsku podršku Evropske komisije.
Miloš Ognjenović, viši naučni saradnik u Centru za nanomagnetne i radioaktivne materijale, ističe da danas svaki naučnik mora da bude i menadžer i da poznaje pravo, ekonomiju i sve aspekte realizacije projekata.
"Radimo na materijalima koji toplotom uništavaju ćelije raka, a na njih kačimo radionuklide koji dodatno uništavaju ćelije zračenjem, čime dobijamo dualnu terapiju za male tumore. Takođe pratimo zagađujuće supstance u hrani, kao što su pesticidi i popularni aflatoksin", navodi Ognjenović.
Institutski naučni savetnik Vesna Đorđević dodaje da je važno razviti metode za utvrđivanje botaničkog porekla meda, autentičnosti pića i porekla brašna.
Rade na uzgoju sveže hrane u svemiru
Posebno je važan rad na uzgoju sveže hrane u svemiru, kaže Vesna Đorđević, jer astronauti ne mogu da jedu samo pakovanu hranu.
Potrebno je napraviti veštačke izvore svetlosti koji će omogućiti klijanje i rast biljaka u uslovima bez prirodnog svetla.
Naučni saradnik Vesna Maksimović ističe da je tim u Institutu pun entuzijazma, posebno zbog 150 mladih doktoranata koji donose novu energiju.
"Ovi materijali mogu da se koriste u svemirskim brodovima i reaktorima. Imamo i projekat Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji je upravo završen", kaže Maksimović.
Iako istraživanja u Institutu Vinča mogu delovati daleko od svakodnevnog života, naučnici pokazuju da nauka nije rezervisana samo za laboratorije, već ima moć da menja živote svih nas.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
