Zašto su prirodne nauke ključne za naše zdravlje, zaštitu prirode i jačanje ekonomije?
Evropa je godinama bila u samom vrhu kada je reč o naučnim dostignućima, ali u poslednje vreme druge zemlje brže pretvaraju istraživanja u konkretna rešenja, poput novih vakcina, lekova ili održivih proizvoda.
Da bi se to promenilo, Evropska komisija je donela novu strategiju koja obuhvata ceo lanac, od istraživanja do plasiranja na tržište, i želi da učini kontinent najprivlačnijim mestom za razvoj ovih nauka.
Ulaganje u nove ideje
Evropska unija planira da dodatno ulaže u naučna istraživanja, posebno ona koja uključuju više zemalja. Na primer, olakšaće finansiranje velikih kliničkih ispitivanja koja se sprovode u više država, što znači da će nova otkrića brže dolaziti do pacijenata.
Takođe, promoviše se takozvani pristup "Jedno zdravlje" (One Health), što znači da se zdravlje ljudi, životinja i prirode posmatra kao povezano i ravnopravno. Planira se i ulaganje u razvoj proizvoda koji koriste mikrobiome - milijarde dobrih bakterija koje već postoje u našim telima i u prirodi, i koje mogu da pomognu u lečenju, ali i u proizvodnji održivih rešenja za industriju.
Brži put od ideje do tržišta
Jedan od najvećih problema nauke je što inovacije sporo stižu do tržišta i građana. Zato će EU predložiti novi zakon, tzv. EU Biotech Act koji bi olakšao pravila i ubrzao razvoj u oblasti biotehnologije, kako bi se brže pravili novi lekovi, terapije, ali i rešenja za poljoprivredu i zaštitu okoline.
Takođe, biće pokrenuta posebna digitalna platforma koja će spajati startape (male inovativne firme), velike kompanije i investitore - da lakše sarađuju i razvijaju nove proizvode zajedno.
Kako bi ljudi stekli više poverenja u nove naučne pronalaske, EU planira da uloži 300 miliona evra u podsticanje konkretne nabavke inovativnih rešenja. Ta rešenja će se koristiti u borbi protiv klimatskih promena, za razvoj vakcina nove generacije, i za pristupačne terapije protiv raka.
Osim toga, biće formirana posebna Koordinaciona grupa za nauke o životu, koja će pomagati da se politike i finansiranje bolje usklade među svim sektorima, od zdravstva do industrije.
Ova strategija deo je šireg plana pod nazivom Kompas konkurentnosti (Competitiveness Compass), koji pokazuje u kom pravcu Evropa treba da ide da bi ostala snažna, napredna i pravična.
Strategija je doneta na osnovu javnih konsultacija (gde su mogli da se izjasne i građani i stručnjaci) i na temelju obimnog istraživanja koje je uradio Zajednički istraživački centar Evropske komisije.
Jača Evropa u svetu koji se brzo menja
Evropa se pokazala otpornom u teškim vremenima, preživela je pandemijske lokdaune i energetsku krizu, i sada želi da još više ojača svoju poziciju u svetu. Ali kako?
Evropska komisija zato smatra da treba da: pojednostavi poslovanje, ubrza procese u svim sektorima i još više poveže unutrašnje tržište
Sve to je deo novog pristupa zasnovanog na tzv. Dragijevom izveštaju (nazvanom po bivšem predsedniku Evropske centralne banke Mariju Dragiju), koji ukazuje kako EU može da ostane konkurentna u svetu koji se menja iz dana u dan.
(EUpravo zato)
