U istočnoj Srbiji, između Bora i Despotovca, u pomalo zaboravljenom i retko naseljenom delu zemlje nalaze se dva strogo zaštićena područja: prašuma Vinatovača i Lazarev kanjon.
Mada su ova dva lokaliteta, kojima upravlja javno preduzeće „Srbijašume”, udaljeni jedan od drugog tek desetak kilometara vazdušnom linijom, jedino što ih povezuje je jedan teško prohodni vojni put, kroz izrazito nepristupačne kraške predele Kučajskih planina, prenosi Klima 101.
Nalaze se u različitim opštinama, pa i u različitim okruzima (Braničevskom i Borskom); njima upravljaju različite ispostave „Srbijašuma”; i pored njihove geografske blizine, Vinatovači se prilazi sa zapada, iz pravca Pomoravlja, a Lazarevom kanjonu sa istoka, iz pravca Timočke krajine.
Pa ipak, ova dva lokaliteta treba da postanu strogo zaštićena područja jedne celine – novog nacionalnog parka Kučaj-Beljanica, po predlogu Ministarstva zaštite životne sredine iz januara 2022. godine.
Pored Vinatovače i Lazarevog kanjona, u sastav nacionalnog parka Kučaj-Beljanica treba da uđu i slivovi reka Tisnica, Resava, Suvaja (Kločanica), mnogobrojni vodopadi i pećine i bukove šume, sve to rasuto po neprohodnom kraškom predelu koji je sa razlogom nenaseljen, ali takođe i podeljen u četiri različite opštine i okružen aktuelnim i budućim rudarskim projektima.
Rudarstvo je odavno realnost ovog kraja. U rudnicima u okolini Despotovca, kojima danas upravlja državna kompanija „Rembas” (deo JP PEU „Resavica”), mrki ugalj se kopa još od sredine devetnaestog veka. Danas se mrki ugalj koristi pre svega u domaćoj energetici, primera radi u vremešnoj termoelektrani „Morava” u Svilajncu, koja proizvodi struju od 1969. godine.
Međutim, eri uglja polako dolazi kraj.
EPS je već najavio zatvaranje „Morave” raspisivanjem konkursa za rešenje konzervacije ovog lokaliteta.
U međuvremenu, planovi za uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog parka suprotstavljeni su drugim, što malim, što velikim ljudskim intervencijama u ove predele: od izgradnje vikendica, preko mnogobrojnih malih hidroelektrana (samo na reci Resavi ima ih tri), do aktuelnih ispitivanja lokaliteta budućih rudnika zlata i drugih vrednih metala.
Ali čovek ne menja lice ovih predela samo na direktan način, već i indirektno – emisijom gasova staklene bašte.
Šume bukve, koje su zaštitni znak planina Kučaj i Beljanica, ovog leta su se „zacrvenile” još u avgustu, usled ekstremnih suša koje su izazvale klimatske promene. Slične posledice su se mogle videti čak i u Vinatovači, jedinstvenoj, zaštićenoj bukovoj prašumi kojom dominiraju stabla koja su, sa svojih 200 i više godina, starija i od Senjskog rudnika.
Bukva je drvo koje je osetljivo na sušne uslove, što potvrđuju i savremena naučna saznanja: usled klimatskih promena, rast bukovih šuma usporen je širom Evrope.
Istovremeno, manjak kiše isušuje rečne tokove u ovom kraškom predelu, inače bogatom podzemnim vodama, a klimatske promene dodatno obesmišljavaju projekte izgradnje malih hidroelektrana na potocima i rekama čiji će tokovi u budućnosti postati sve ugroženiji.
U Lazarevom kanjonu i okolini, samo ove godine je sprečeno širenje dva šumska požara – u pitanju je važna tema na lokalitetu koji, kao i drugi šumoviti predeli, postaje ranjiviji na požare, ali koji je posebno teško pristupačan za ljude i opremu neophodnu za gašenje vatre.
Kakva je onda budućnost ovog kraja?
Nepristupačne i retko naseljene, bogate vodom i mnogim drugim resursima, rastrzane između različitih interesa, loše povezane i ranjive na promene klime, planine Kučaj i Beljanica traže bolju zaštitu, i to ne samo u izolovanim, strogo zaštićenim lokalitetima kao što su Vinatovača i Lazarev kanjon.
Ako je nacionalni park pravo rešenje za ovo područje, stanje na terenu nam jasno pokazuje da je ta ideja u ovom trenutku tek pusti san, daleko od bilo kakve realizacije.
(EUpravo zato/Klima 101)
