Evropska unijasnažno je posvećena integraciji Zapadnog Balkana u svoje energetske i klimatske okvire kao deo procesa proširenja.Takođe, pruža finansijsku podršku za tranziciju regiona ka održivim energetskim sistemima. Instrument za pretpristupnu pomoć III (IPA III), Fond za reforme i rast i Paket energetske podrške EU zajedno obezbeđuju više od 20 milijardi evra u vidu grantova i zajmova za sve sektore.
U energetskom sektoru, novo finansiranje u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan trebalo bi da ubrza sprovođenje obaveza iz Ugovora o energetskoj zajednici, koji povezuje susedstvo EU sa tržištem energije EU. To bi trebalo da podstakne pregovore o pristupanju EU koji su u toku u regionu.
Međutim, ispunjavanje ovih obaveza nije važno samo za formalnu usklađenost sa Ugovorom. To je takođe preduslov za reformu sektora električne energije i za privlačenje novih privatnih investicija u sektor koji se trenutno suočava s ozbiljnim problemima. Samo sektor električne energije i grejanja zahtevaće ulaganja od oko 31–36 milijardi evra, prema podacima Sekretarijata Energetske zajednice.
Nacionalni energetski i klimatski planovi – čvrsta osnova za početak
Neposredni korak je sprovođenje Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) i uspostavljanje efikasnog okvira za praćenje emisija. NEKP-ovi predstavljaju plan puta za usklađivanje sa energetskim i klimatskim politikama EU. Pravni i politički temelji već postoje – konkretno u Ugovoru o energetskoj zajednici, Zelenoj agendi za Zapadni Balkan iz 2020. godine i u regulativi EU koja uređuje Energetsku uniju, prenosi CEP.EU.
Energetska zajednica je 2021. godine usvojila preporuku za izradu i sprovođenje NEKP-ova. Ova preporuka odražava regulativu EU o upravljanju Energetskom unijom i postavlja strukturisani, iako pravno neobavezujući, proces za podnošenje planova – uključujući njihov sadržaj, rokove i izveštavanje.
Zelenu agendu za Zapadni Balkan potvrdili su lideri regiona na samitu u Sofiji 2020. godine. Ona predviđa obavezu pripreme NEKP-ova u skladu sa Evropskim zelenim planom i ciljevima klimatske neutralnosti.
U 2022. godini, Energetska zajednica je usvojila paket o praćenju, izveštavanju, verifikaciji i akreditaciji (MRVA). Ovaj paket proširuje ključne odredbe EU sistema za trgovinu emisijama (ETS) na Zapadni Balkan, kao i obaveze iz propisa o praćenju, izveštavanju, akreditaciji i verifikaciji.
Sve zemlje Zapadnog Balkana imale su zakonsku obavezu da do 31. decembra 2023. godine usvoje potrebne zakone i počnu njihovo sprovođenje najkasnije tokom 2024. godine. Cilj je puna operativnost sistema do 1. januara 2026. Ohrabrujuće je to što su sve zemlje regiona podnele nacrte NEKP-ova Sekretarijatu Energetske zajednice. Ti planovi, između ostalog, navode ciljeve za smanjenje emisija do 2030. i politike za njihovo ostvarenje.
Praćenje, izveštavanje i verifikacija
Međutim, kada je reč o praćenju, izveštavanju i verifikaciji – što je ključno za praćenje napretka – postoji jaz između strateškog planiranja i stvarnih kapaciteta na terenu. Prema izveštaju Energetske zajednice iz 2024. godine, napredak je neujednačen. Većina zemalja još nije uspostavila nacionalne sisteme za inventarizaciju emisija, a kamoli ispunila obaveze iz MRVA paketa iz 2022. godine.
Ovaj spor napredak delimično je posledica nedostatka političke volje, ali to nije jedini razlog. Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa zajedničkim izazovima kada je u pitanju sprovođenje okvira EU u funkcionalne sisteme. Ti izazovi odražavaju šire strukturne slabosti – od institucionalnih kapaciteta, preko finansiranja, do koordinacije i digitalne infrastrukture.
Za poboljšanje dostupnosti i kvaliteta podataka, institucionalni kapaciteti moraju biti ojačani. Nacionalne institucije – uglavnom ministarstva za zaštitu životne sredine ili energetiku – često su kadrovski i stručno nedovoljno opremljene. Svetska banka navodi da se većina klimatskih institucija u regionu nalazi tek u fazi "formiranja" ili "početnog razvoja".
Još jedna prepreka na vidiku je nedostatak nezavisnih, akreditovanih verifikatora. U okviru MRVA paketa, oni su odgovorni za proveru izveštaja o emisijama koje dostavljaju kompanije. Većina zemalja regiona ima nacionalne akreditacione agencije (npr. za standarde i laboratorijske sertifikate).
Ali ono što je sada stvarno potrebno jeste da te agencije počnu da pružaju usluge verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Finansijska ograničenja predstavljaju ozbiljan problem. Relevantna ministarstva i agencije u regionu često nemaju stabilno finansiranje za aktivnosti vezane za MRVA – kao što su ažuriranje inventara, razvoj informacionih sistema ili obuka kadrova. Donatorski projekti često popunjavaju ovu prazninu. Zbog toga bi posvećena finansijska podrška EU mogla biti od ključnog značaja.
Dugoročniji izazov je potreba za digitalizacijom, naročito unutar ministarstava i njihovih agencija. Prema UN Indeksu razvoja elektronske uprave, zemlje Zapadnog Balkana su nisko rangirane po pitanju digitalnih kapaciteta. MRVA sistem se oslanja na elektronske platforme putem kojih kompanije podnose planove praćenja, godišnje izveštaje o emisijama i izjave o verifikaciji – a vlasti ih zatim pregledaju i arhiviraju.
Pokretanje političkog zamaha
Neke zemlje Zapadnog Balkana već su počele da razvijaju MRVA sisteme. Da bi se ubrzao napredak, tehničke i institucionalne prepreke moraju biti uklonjene, u čemu bi mogli pomoći Sekretarijat Energetske zajednice i Evropska komisija. Ipak, situacija zahteva više političke volje unutar samog regiona. Tome bi mogle doprineti dodatne podsticajne mere koje prevazilaze standardnu "tehničku pomoć za pristupanje". Da li je EU spremna da podrži verodostojno povezivanje – ako ne i integraciju – regiona u svoj sistem trgovine emisijama i da istraži opcije za uvođenje cena ugljenika, kao što je razmatrano u jednom nedavnom izveštaju? Ili da ubrza povezivanje tržišta električne energije?
Ako bi bilo koja od ovih opcija postala realna, to bi moglo podstaći konkretne akcije. Takav razvoj događaja ne bi samo povećao šanse zemalja kandidata za članstvo u EU, već bi otvorio vrata ključnim investicijama u energetski sektor regiona.
Ako se ove opcije ozbiljno razmotre, mogle bi predstavljati važan korak ka postepenoj, ali stvarnoj integraciji Zapadnog Balkana u okvire EU – u skladu sa modelom postepene integracije koji bi stimulisao suštinske reforme u regionu.
(EUpravo zato.rs)
