Kišovito proleće donelo je olakšanje u nekoliko španskih regiona koje je mučila suša, oporavivši isušenu zemlju, uvelo drveće i žbunje, a vratila se i zelena boja koja nije dugo viđena.
Takođe je širom zemlje nivo vode u rezervoarima podignut znatno iznad proseka.
Sa druge strane, suša se proširila na centralne i severne delove Evrope, koji nisu navikli na nestašicu vode.
Ali zašto su se obrasci padavina na kontinentu preokrenuli?
Odgovor je pokušao da pruži meteorolog Havijer Martin Vide, sa katedre za fizičku geografiju na Univerzitetu u Barseloni.
Vlažni sever, sušni jug
Generalno, severna Evropa beleži više padavina, i što je još važnije, više kišnih dana nego južna Evropa. Ako pogledamo Atlantsku obalu, na primer, Irska je kišovitija od zapadne Andaluzije ili Algarvea. Ipak, i to su generalizacije jer čak i južna Španija ima vrlo kišovite predele, kao što je Sijera de Grasalema u Kadizu.
Objašnjenje za skromne padavine i duge periode suše u mediteranskoj Evropi, u poređenju sa vlažnim i zelenim pejzažima severne Evrope, leži u opštim atmosferskim strujanjima, objašnjava meteorolog.
U srednjim i višim geografskim širinama Evrope, atmosferska cirkulacija karakteriše se pretežno zapadnim, atlantskim i stoga vlažnim vetrovima. Ovo je često povezano sa zonama niskog pritiska koje donose tople i hladne frontove.
Ovi vremenski sistemi se obično kreću od jugozapada ka severoistoku, a njihovi frontovi donose česte, umerene padavine.
Južno od ovih preovlađujućih zapadnih vetrova ulazimo u mediteranske predele, gde je atmosfera obično pod uticajem višeg pritiska. Na visinama od 5.500 metara i više, formira se severna granica suptropskog visokog pojasa, velikog pojasa suptropsko-tropskih anticiklona koji okružuje planetu.
Osovina ovog anticiklonskog pojasa nalazi se blizu 30. stepena geografske širine na obe hemisfere. On utiče na klimu najvećih svetskih pustinja, poput Sahare i Arapske pustinje na severnoj hemisferi, kao i Velike australijske pustinje na južnoj.
Azorski anticiklon jedan je od delova pomenutog pojasa. On deluje kao bedem za atlantske oluje, što znači da one obično ne dosežu do većeg dela Pirinejskog poluostrva tako često kao što stižu do severnijih zemalja. To uzrokuje vrlo stabilno i vedro vreme bez kiše (osim možda slabe izmaglice na severnoj obali Kantabrije).
Šta se dogodilo ovog proleća?
Ponekad se normalni obrasci potpuno obrnu. To obično znači da se pojavljuje zona niskog pritiska u jugozapadnoj Evropi, prema Zalivu Kadiz, i anticiklona na severu ili u centru kontinenta - na Britanskim ostrvima, u Skandinaviji i centralnoj Evropi.
Taj anticiklon, koji se nalazi severnije od Španije i Portugala, naziva se blokirajući anticiklon, jer sprečava normalnu cirkulaciju zapadnih vetrova. To dovodi do jakih, pa čak i obilnih padavina u jugozapadnoj Evropi i suvih perioda u severnijim regionima. Upravo se ova situacija dogodila u proleće 2025. godine, sa vrlo obilnim padavinama u mnogim delovima Španije i sušom u severnoj Evropi.
Jedno pitanje koje će se mnogi sigurno zapitati jeste da li je ova promena posledica klimatskih promena?
"Odgovor je, makar u principu, ne", smatra Vide.
Zapravo, slično je bilo tokom proleća i proteklih godina, poput 2013. i 2018.
Istina je da je proleće 2025. bilo izuzetno kišovito u velikom delu Španije, naročito u martu, kada je pala dva i po puta veća količina kiše od uobičajene. Četvrtina meteoroloških stanica AEMET-a, španske Državne meteorološke agencije, zabeležila je najkišovitiji mart od 1961. godine.
Stanica za merenje u Retiru, u centru Madrida, zabeležila je 235,4 mm padavina u martu, dvostruko više u odnosu na godišnji prosek.
Takođe nije slučajno što su, upravo zbog svoje severne pozicije na Iberijskom poluostrvu, neki regioni između Galicije i Baskije bili izuzetak i primili količinu padavina ispod proseka.
(EUpravo zato/Independent.co.uk)
