U "Deretinom" prostoru održan je skup "Svi imaju reč – zajedno za rodnu ravnopravnost u školama".
Na skupu su učestvovali srednjoškolke i srednjoškolci iz Beograda, Subotice i Leskovca, a sa učesnicama i učesnicima će razgovarale su Tijana Koprivica (kompanija Delta Holding) i Marija Todorović, socijloškinja omladine i sporta, dok je razgovor moderirati Marija Srdić (AŽL)
Ovaj skup je nastavak aktivnosti "Ravnopravno bez foliranja" koje su organizovane u školama iz ovih gradova.
Osim umrežavanja, ovo je bila prilika za učenike i učenice da razgovaraju sa istaknutim liderkama kao i da prezentuju rezultate svojih aktivnosti na kojima su radili, na značajne teme kao što su ravnopravnost polova u biznisu i sportu.
Događaj je bio interaktivan i dinamičan, a čuli smo veoma važne podatke koji, nažalost, i dalje signaliziraju nužnost promene mnogih društvenih pojava.
Žene u biznisu
Marija Srdić je učesnicima i učesnicama postavila nekoliko pitanja o rodnoj ravnopravnosti, a tokom razgovora smo saznali da su žene u Srbiji vlasnice oko jedne trećine preduzeća i još uvek poseduju znatno manje imovine od muškaraca.
Prema dostupnim podacima, žene u Srbiji su vlasnice oko jedne trećine registrovanih preduzeća, dok oko 25 odsto njih učestvuje u upravama ili upravnim odborima firmi.
Ipak, što je firma veća i kapital značajniji, prisustvo žena u upravljačkim strukturama znatno opada, dok su žene dominantnije u malim i mikropreduzećima.
Kada je reč o imovini, situacija je još gora.
Žene u Srbiji kumulativno poseduju oko 25 odsto ukupne imovine, a kada su u pitanju nekretnine, koje su ključne za pokretanje biznisa, njihov udeo je svega 8 procenata.
Zašto je situacija takva?
Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga, objašnjava da je jedan od glavnih razloga - nejednak položaj u vlasništvu nad imovinom, naročito nekretninama, koje su veoma važne za pokretanje preduzetničkih aktivnosti.
"Delom je to posledica tradicionalnih verovanja i stereotipa vezanih za nasledstvo, prema kojima imovina uglavnom treba da pripadne muškim naslednicima. U nekim krajevima Srbije žene su praktično izopštene iz porodice ukoliko se ne odreknu nasledstva u korist braće, a okolina prestaje da komunicira sa njima ako pokušaju da zadrže svoj deo imovine", ističe Koprivica.
Ona dodaje da se žene često pod pritiskom porodice i zajednice odriču prava na imovinu.
Takođe, tradicionalna podele uloga utiču na to da se mnoge žene odriču karijere kako bi se posvetile odgoju dece i kućnim poslovima jer smatraju da ne mogu sve da postignu ukoliko se posvete ličnom razvoju.
"U mnogim porodicama i dalje postoji uverenje da su kućni poslovi isključivo ženski zadatak, pa žene žrtvuju svoj profesionalni razvoj u korist porodice, iako ne bi trebalo jer one imaju šanse za razvoj karijere u Srbiji", objašnjava Koprivica.
Inače, pravo žena da nasleđuju imovinu prvi put je regulisano pre sto godina, ali tada žene nisu mogle da naslede sto odsto imovine. Ta prava su značajnije proširena zakonom iz 1955. godine.
Međutim, podaci danas pokazuju da se stvari u Srbiji nisu mnogo promenile, što ukazuje na postojanje duboko ukorenjenih društvenih i kulturnih prepreka.
"Žene ne bi trebalo da se odriču svoje imovine"
"Žene ne bi trebalo da se odriču svojih prava na imovinu, jer imaju jednaka zakonska prava kao i muškarci, a ta imovina može predstavljati sigurnost i podršku u budućnosti", naglašava Koprivica.
Dodaje da dolaze vremena promena i da je neophodno da se polako napuste zastarele tradicije koje ograničavaju ženska prava.
U velikim kompanijama koje posluju u Srbiji, a koje sarađuju sa stranim firmama iz EU i sveta, značajno se posvećuje pažnja pitanjima ravnopravnosti polova, naglašava ona.
"Takve firme su u obavezi da podnose nefinansijske izveštaje, koji obuhvataju teme kao što su rodna ravnopravnost i transparentnost zarada muškaraca i žena. Ispunjavanje ovih standarda postalo je neophodno za konkurentnost na međunarodnom tržištu", kazala je Koprivica.
Žene i sport: Nedostatak jednakih šansi, stereotipi i borba za vidljivost
Iako sport ima izuzetno važnu ulogu u psihofizičkom razvoju dece bez obzira na pol, devojčice u Srbiji i dalje nemaju jednake mogućnosti kao dečaci kada je u pitanju bavljenje sportom.
Istraživanja pokazuju da se znatno više muškaraca bavi sportom, a da sistemska podrška ženama u sportu izostaje, naročito u manjim sredinama.
Marija Srdić ističe da podaci pokazuju poražavajuću realnost: u nekim opštinama u Srbiji, recimo u Vojvodini, poput Plandišta i Žitišta, ne postoji nijedan ženski sportski klub.
"Devojčice u tim opštinama mogu da treniraju isključivo u muškim klubovima, što je dodatno obeshrabrujuće. U većim gradovima situacija jeste nešto bolja, ali problemi i dalje postoje", navodi Srdić.
Rod, pol i duboko ukorenjeni stereotipi
Sociološkinja sporta Marija Todorović objašnjava da je važno razlikovati pojmove roda i pola.
"Sport je u svakom smislu 'muškog roda' - muškarci dominiraju brojem i vidljivošću. Smatra se da muškarci koji se bave sportom izražavaju muževnost, dok se ženama često lepe etikete da su 'muškobanjaste' ako se bave sportom, što ih odvraća od učestvovanja", navodi Todorović.
Iako dolazi do određenih pomaka u razumevanju uloge žena u sportu, promene su, prema njenim rečima, spore i nedovoljne.
"Samo pogledajte reklame koje se emituju tokom sportskih prenosa - većinom su usmerene isključivo na muškarce. To šalje jasnu poruku kome je sport namenjen", kaže Todorović i ističe da stopa odustajanja devojčica od sporta u srednjoj školi ostaje visoka.
Pravni okvir postoji, ali primena izostaje
Srdić podseća da Zakon o sportu u Srbiji propisuje obavezu afirmativnih mera za ravnopravno uključivanje žena u sport, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji pokriva sve pozicije - od sportistkinja i trenerica, do sudkinja i upravljačkih funkcija.
"Nažalost, iako pravni okvir postoji, u praksi su žene i dalje značajno manje prisutne", kaže ona.
Kao primer navodi da je ženska košarkaška reprezentacija Srbije jedina reprezentacija sa trenericom na čelu.
"To pokazuje da se, iako ima napretka, i dalje borimo sa stereotipima prema kojima je mesto trenera rezervisano za muškarce", dodaje Todorović.
Sport kao "muški bastion" - i u medijima
Srdić ukazuje da je i u sportskom novinarstvu situacija dugo bila nepromenjena.
"Danas ima više sportskih novinarki nego ranije, ali su redakcije i dalje mahom muški bastioni. U nekim slučajevima žene nisu poželjne u redakcijama, iako zakon garantuje ravnopravnost", ističe ona i dodaje da je uloga žena u sportskim medijima i dalje marginalizovana, uprkos pojedinačnim svetlim primerima.
Neravnomeran razvoj i manjak ulaganja u lokalnim sredinama
Poseban problem predstavlja velika razlika u dostupnosti sporta između urbanih i ruralnih sredina.
Todorović naglašava da politika mora biti usmerena ka razvoju ženskog sporta na lokalnom nivou.
"Neravnomerni razvoj infrastrukture i nedostatak podrške u manjim sredinama dodatno obeshrabruje devojčice da se bave sportom", upozorava.
Potrebne su sistemske promene
Sagovornice se slažu da žene u sportu i dalje nailaze na brojne prepreke - od finansijskih ograničenja i predrasuda, do porodičnih obaveza koje neretko padaju isključivo na njihova pleća.
"Promene su moguće, ali zahtevaju aktivno zalaganje, kako institucija, tako i društva u celini. Devojčice i žene zaslužuju jednake šanse, podršku i priznanje za svoj trud u sportu", zaključuje Todorović.
(M.A./EUpravo zato)
