Početkom 2024. godine, evropski poljoprivrednici svoje nezadovoljstvo izražavali su na protestima, blokirajući saobraćaj i izlivajući stajnjak u znak protesta zbog sve većih izazova, uključujući strožije ekološke propise i opadajuće prihode.
Uprkos masovnoj mobilizaciji, više od godinu dana kasnije situacija ostaje gotovo nepromenjena.
Evropsko istraživanje koje su sproveli CropLife Europe, u saradnji sa Ipsosom i Euronewsom, osvetljava stavove poljoprivrednika u 2025. godini i otkriva sektor koji je i dalje u krizi.
Nezadovoljstvo je opipljivo, a u ovom trenutku 55 odsto poljoprivrednika spremno je ponovo da protestuje.
Kakvo je ternutno stanje u poljoprivredi, i šta se, ako išta, promenilo od početka 2024. godine, te koje prilike i izazovi Evropu tek očekuju?
Stanje na terenu - industrija u krizi
U 2024. godini, polovina od 1.998 anketiranih poljoprivrednika iz devet ključnih evropskih zemalja izašla je na ulice. Godinu dana kasnije, više od 90 odsto njih i dalje je razočarano zbog nedostatka konkretnih reformi i izostanka dijaloga sa vlastima.
Zabrinjavajuće je što polovina ispitanih poljoprivrednika procenjuje da je njihova ekonomska situacija gora nego prethodne godine, uz široko rasprostrinjenu zabrinutost zbog regulatornih i administrativnih opterećenja.
Više od dve trećine ispitanika smatra da se međunarodna konkurencija pojačala, što je glavni uzrok problema za skoro jednog od četiri poljoprivrednika. To je delimično uzrokovano izazovima u upravljanju uvozom proizvoda iz zemalja sa drugačijim regulatornim standardima.
Iako samo 18% ispitanika vidi podršku za klimatsku adaptaciju kao prioritet, klimatske promene ostaju tiha srž krize.
Ekološki propisi, koji pokušavaju da isprave decenije neodržive prakse, izlažu sektor njegovim ranjivostima i ostavljaju poljoprivrednike bez dovoljne tranzicione podrške, dok istovremeno snose posledice propadanja životne sredine i sve lošijih ekonomskih uslova.
Ekonomski problemi i dalje pritiskaju evropske poljoprivrednike
U 2025. godini, evropski poljoprivrednici i dalje se suočavaju sa rastućim troškovima i opadajućim prihodima.
Rastuće cene inputa i preniske otkupne cene navode se kao glavni problemi. Oko dve trećine poljoprivrednika kaže da im se smanjila sposobnost investiranja u novu opremu, dok mnogi smatraju da trenutne cene proizvoda ne omogućavaju ostvarenje dovoljne zarade.
Zbog toga se mnogi poljoprivrednici i dalje nalaze u začaranom krugu neizvesnosti i frustracije, a oko polovine još uvek ima poteškoće sa pokrivanjem osnovnih troškova poslovanja.
Ekološki propisi dodatno pogoršavaju situaciju.
Primera radi, u Francuskoj i Nemačkoj poljoprivrednici se suočavaju sa ukidanjem subvencija za gorivo, dok su u Holandiji pod sve većim pritiskom da smanje emisije iz stočarstva.
Suše i ograničenja u potrošnji vode takođe pogađaju proizvodnju širom Evrope, naročito u Španiji, Grčkoj i Francuskoj.
Mladi poljoprivrednici najoptimističniji uprkos izazovima
Uprkos uglavnom sumornoj slici, i dalje postoji tračak optimizma.
Poljoprivreda se i dalje smatra poslom kojim se treba ponositi, koji je "važan" i "koristan", prema mnogim ispitanicima.
Uspeh u poslu ostaje glavni izvor nade, naročito u Francuskoj. Iako je takav uspeh sve teže postići, poljski i rumunski poljoprivrednici su optimističniji u pogledu budućnosti nego njihove kolege iz drugih zemalja.
Generalno gledano, zemlje koje pokazuju više optimizma su one koje se suočavaju sa manjim ekonomskim teškoćama, uključujući Rumuniju, Irsku i Holandiju, iako se i dalje beleže regulatorna i administrativna opterećenja.
Šta bi moglo promeniti situaciju?
Kako ekonomski pritisci rastu, poljoprivrednici širom Evrope pozivaju EU na konkretnu podršku kako bi očuvali svoju egzistenciju.
Čak i u optimističnijim zemljama, većina farmera ističe potrebu za većom finansijskom pomoći i pravednijom raspodelom profita u lancu vrednosti (82%), uz pojednostavljenje propisa i administracije (65%).
Jedan od tri poljoprivrednika takođe traži veću podršku za istraživanje, inovacije i pristup efikasnim alatima za zaštitu useva, kako bi se ublažili klimatski uticaji, smanjili troškovi i povećala profitabilnost.
CropLife Europe se zalaže za održiva rešenja kao što su napredne tehnike navodnjavanja, seme otporno na sušu i digitalne poljoprivredne tehnologije.
Međutim, njihova primena zavisi od toga da li će vlasti priznati ekonomski teret tranzicije i društvenu potrebu za ulaganjem u budućnost poljoprivrede.
U narednim nedeljama, istraživanje će ići dublje u analizu i ponuditi moguće odgovore na ključne probleme koje poljoprivrednici ističu, sa ciljem da se u evropsku poljoprivredu unese preko potrebna nada.
Na taj način, Evropa bi mogla da pređe iz krize u otpornost, obezbeđujući ne samo budućnost svojih poljoprivrednika, već i stabilnost celokupnog prehrambenog sistema.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
