Kako se vetroparkovi šire, može se desiti da jedni "ukradu" vetar od drugih što u pojedinim zemljama pojačava sumnje da neće moći da ispune zacrtani cilj neto nula.
U pitanju je idealno stanje u kojem je količina gasova staklene bašte (GSB) ispuštenih u Zemljinu atmosferu uravnotežena sa količinom uklonjenih štetnih gasova. Potrebno je uložiti izvesne napore u dekarbonizaciju da bi se dostigla neto nula.
Kako se vetroparkovi na moru ubrzano razvijaju širom sveta kako bi se ispunili svi ti klimatski ciljevi, sve više pažnje privlači jedan zabrinjavajući fenomen: u određenim uslovima, vetroparkovi mogu da "kradu" vetar jedan od drugog, prenosi BBC.
"Vetroparkovi proizvode energiju, i ta energija se uzima iz vazduha. A uzimanje energije iz vazduha dolazi sa smanjenjem brzine vetra", objašnjava Peter Bas, istraživač u holandskoj kompaniji "Whiffle" koja se bavi obnovljivim izvorima energije i vremenskim prognozama.
Vetar je sporiji iza svake turbine nego ispred nje, i takođe iza celog vetroparka u odnosu na prostor ispred njega, objasnio je.
"To se zove efekat vrtloga (wake effect)", kazao je Bas.
Jednostavno rečeno, kako se turbine okreću i uzimaju energiju iz vetra, one stvaraju vrtlog i usporavaju vetar iza sebe. Taj vrtlog može da se prostire i više od 100 kilometara kod velikih vetroparkova na moru, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Međutim, ako se vetropark uz liniju vetra drugog vetroparka, može smanjiti njegovu proizvodnju energije i za više od 10%, pokazuju istraživanja.
Ovaj fenomen se kolokvijalno naziva "krađa vetra", iako je, kako ističe norveški advokat Eirik Finsers, specijalizovan za vetroenergiju na moru, "termin pomalo obmanjujući jer ne možete ukrasti nešto što se ne može posedovati - a vetar ne poseduje niko".
Ipak, on ističe da ova pojava može da ima niz negativnih posledica po investitore i može da izazove probleme čak i među državama.
Trenutno postoji nekoliko sporova između investitora vetroparkova zbog navodne krađe vetra, što izaziva zabrinutost u zemljama koje se oslanjaju na vetar kako bi postigle klimatske ciljeve.
Iako je problem krađe vetra poznat već dugo, postaje sve ozbiljniji zbog razmera i brzine razvoja vetroparkova, kao i njihove veličine i gustine.
U Severnom moru, koje doživljava pravi bum u tom smislu, očekuje se da će uticaj ovih vrtloga na proizvodnju energije rasti u narednim decenijama kako more postaje sve zagušenije vetroturbinama, pokazuje simulacija koju su radili Bas i istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Delftu i Kraljevskog meteorološkog instituta Holandije.
Što je vetropark zgusnutiji i veći, to je efekat vrtloga jači, kaže Bas.
U Velikoj Britaniji je ovog proleća pokrenut novi istraživački projekat koji treba da pruži jasniju sliku efekta vrtloga kako bi se poboljšalo planiranje i izbegli potencijalni sporovi.
Projekat će modelovati vrtloge i njihov uticaj na proizvodnju energije do 2030. godine, kada će se u britanskim vodama nalaziti hiljade turbina više nego danas, kaže rukovodilac projekta Pablo Uro sa Univerziteta u Mančesteru.
"Već godinama vidimo efekte vrtloga i znali smo da se dešavaju. Problem je u tome što, kako bismo postigli neto nulu, moramo instalirati tri puta više kapaciteta nego što imamo sada. To znači da za manje od pet godina moramo da postavimo hiljade novih turbina. Neke od njih će biti veoma blizu postojećim, pa se prostor sve više zagušava. Zato 'krađa vetra' sada počinje da ima veći uticaj", smatra Uro.
Velika Britanija je obećala da će do 2030. godine proizvoditi dovoljno energije iz obnovljivih izvora, poput vetra, kako bi zadovoljila potrebe cele zemlje. Zato je Vlada u dokumentu iz ove godine naglasila potrebu da se bolje razume ovaj fenomen koji opusije kao "novi izazov koji stvara neizvesnost u planiranju".
Trenutno postoji nekoliko sporova u Velikoj Britaniji između investitora zbog potencijalne krađe vetra, kaže Uro.
Ti sporovi su, prema njegovom mišljenju, delimično rezultat neizvesnosti oko stvarnog dometa vrtloga. Takođe, vetroparkovi se često grade u klasterima, pa je teško predvideti kako će međusobno uticati jedni na druge.
"Kada imate dva vetroparka, lako je proceniti međusobnu interakciju. Ali šta ako imate šest? Kako oni utiču jedni na druge? To još ne znamo... Ali to će se sigurno dešavati. Još jedan problem je veličina turbina", napominje on.
Turbine postaju sve veće, a njihove lopatice duže kako bi se prikupilo više energije. Najnovije turbine imaju lopatice duže od 100 metara - koliko i fudbalsko igralište. Jedna od najvećih turbina može snabdeti oko 18.000 do 20.000 prosečnih evropskih domaćinstava. Ali, povećanje veličine može još više da pogorša krađu vetrova jer veći prečnik rotora stvara duži vrtlog.
Borba za najbolje vetrovite lokacije?
Finseras je tokom doktorskih studija na Univerzitetu u Bergenu analizirao regulative i efekte ovakvih fenomena.
Njegova studija pokazuje kako vetropark u Norveškoj može negativno da utiče na vetropark "nizvodno" u Danskoj. Upozorava da, ako se problem ne reši, može doći do pravnih i političkih sukoba.
"Severno i Baltičko more će verovatno postati centar ogromnog razvoja vetroparkova na moru. Zato će ovaj problem sigurno imati veliki uticaj na energetsku tranziciju u regionu", napomenuo je.
Sa stanovišta investicija, čak i manje krađe vetrova mogu da stvore probleme.
Kako ističe, izgradnja vetroparka na moru je izuzetno skupa zbog obima projekta i dodatnih troškova. Da bi se opravdala ulaganja, investitor mora da ima sigurnost da će vetropark proizvoditi energiju narednih 25-30 godina. Neočekivano smanjenje proizvodnje bi projekat učinilo neisplativim.
Ako zemlje ili operateri pokušaju da izbegnu ove efekte zauzimanjem najboljih lokacija, može doći do "trke ka vodi", u kojoj se države nadmeću da obezbede najbolje lokacije sa kojih mogu da crpe energiju vetra. Sa druge strane, to može da dovede do ignorisanja važnih pitanja poput zaštite morskog ekosistema.
Uro takođe smatra da postoji rizik od prekograničnih problema.
"Sporovi su zasad između britanskih vetroparkova, ali šta ako sutra dođe do spora s holandskim, belgijskim ili francuskim? Bolje je da već sada postavimo pravila kako bi to moglo da se reši", rekao je.
Finseras preporučuje da evropske zemlje sarađuju i uvedu jasne regulative koje tretiraju vetar kao zajednički resurs, poput riba ili naftnih nalazišta koja prelaze granice.
"Evropa mora brzo da dekarbonizuje energetiku. To je cilj EU. Ali brzina ne bi smela da nas spreči da pronađemo dobra rešenja. Na kraju krajeva, nikome nije u interesu da se svađa oko vetra, postoji podsticaj da se sarađuje i pronađu pravedna rešenja", uveren je.
Kina takođe brzo širi vetroparkove na moru, a njihovi istraživači upozoravaju na rastući uticaj efekata vrtloga.
(EUpravo zato/BBC)
