Briselska opština Iksel razmatra mogućnost postavljanja podzemnih kontejnera za otpad kao alternativu ostavljanju kesa sa smećem na ulicama, u sklopu svog opštinskog plana za čistoću. Mnoge stranke u Briselu zauzele su čvrste stavove po pitanju čistoće i održavanja, uoči lokalnih izbora u oktobru.
"Kese sa smećem po ulicama su stvar prošlosti. Trebalo bi da se ugledamo na mnoge evropske metropole koje koriste podzemne kontejnere. Dobro je što opština Iksel ozbiljno razmatra ovu mogućnost i želi da preduzme korake", rekao je odbornik iz Iksela Žerar Ostervejk (Vooruit), prenosi Brisel Tajms.
U ime opštinskog veća Iksela, odbornik za čistoću Žofrua Kensije (Les Engagés) istakao je da Iksel želi da bude predvodnik u Briselskom regionu kada je reč o čistoći. Prilikom izrade lokalnog plana čistoće, Kensije je rekao da su sve opcije na stolu i da se analiziraju sistemi prikupljanja otpada u drugim evropskim gradovima u potrazi za rešenjima.
Konkretno, podzemni kontejneri se već mogu uključiti u planove za nove kvartove i nove građevinske projekte, naglasio je on. Planovi za pilot-projekat korišćenja kontejnera za otpad kod trgovaca u okolini groblja u Ikselu već su u razmatranju, kako bi se smanjio broj kesa sa smećem na ulicama.
Međutim, za opšte uvođenje podzemnih kontejnera u Ikselu još uvek postoji mnogo prepreka koje treba prevazići – kako finansijskih, tako i operativnih, rekao je Kensije. U vezi sa tim, veće opštine želi da započne konsultacije sa Briselskim regionom i istraži mogućnost javno-privatnih partnerstava kako bi se pronašla kreativna rešenja kao alternativa kesama sa smećem na ulicama.
U martu prošle godine, briselski ministar za javni red Alen Maron (Ecolo) zatražio je studiju o mogućem prelasku na korišćenje podzemnih kontejnera. Iako je studija pokazala da sistem ima mnogo prednosti, postoje i brojni problemi koje treba rešiti pre nego što se sistem može uvesti u glavnom gradu Belgije, naveo je tada Maron. Pored uklanjanja kesa sa smećem sa ulica, podzemni kontejneri imaju veliki kapacitet (posebno ako imaju sistem za kompresiju), a na površini zauzimaju malo mesta – što ih čini posebno pogodnim za gusto naseljene oblasti i to je, kako ističu, jedna od najvećih prednosti.
Međutim, pronalaženje prostora za postavljanje podzemnog mesta za prikupljanje otpada predstavlja ključni izazov. Takođe, ovakve zone za sortiranje zahtevaju značajna ulaganja i troškove održavanja: za uvođenje takvog sistema u Briselu bilo bi potrebno između 3.000 i 4.000 mesta za sortiranje, sa po četiri kontejnera za različite vrste otpada – što ukupno znači između 12.000 i 16.000 kontejnera.
Maron je istakao da su rezultati početne studije pokazali da mnogo toga zavisi od načina na koji se mreža kontejnera uvodi, uključujući informisanje stanovnika koji koriste sistem i podsticaje da pravilno postupaju sa otpadom.
Sve u svemu, on je tada naveo da će se verovatnoći Briselski region kretati ka podzemnom sistemu, ali je naglasio da konačna odluka zavisi od naredne vlade. Međutim, skoro godinu dana nakon izbora, formiranje vlade još uvek nije blizu završetka.
(EUpravo zato.rs)
