Energetska efikasnost postaje ključni faktor u planiranju, izgradnji i renoviranju objekata u Srbiji.
Efikasnost u zgradarstvu je važna zbog, logično, ušteda ali i zbog komfora korisnika. Sve veći broj investitora traži objekte sa visokim stepenom energetske efikasnosti jer objekti više energetske klase donose niže operativne troškove. Sa druge strane, energetska efikasnost podrazumeva racionalnu upotrebu resursa i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu. Ti uticaji se ogledaju, na primer, u emisijama gasova sa efektom staklene bašte ili, kod nas vrlo aktuelnom, zagađenju vazduha iz malih ložišta.
U Srbiji postoji nekoliko ključnih zakona i podzakonskih akata koji definišu pravila i standarde u ovoj oblasti. Među najvažnijima su: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o efikasnom korišćenju energije, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Prema ovim propisima, svi novi objekti, kao i objekti koji se podvrgavaju rekonstrukciji, moraju ispuniti minimalne zahteve energetske efikasnosti. Ovi zahtevi obuhvataju adekvatnu toplotnu izolaciju, efikasan sistem grejanja i hlađenja, kao i optimizaciju prirodne svetlosti i ventilacije, čime se značajno smanjuje potrošnja energije i povećava komfor korisnika objekta.
Pored tehničkih zahteva, regulativa nalaže i administrativne obaveze investitora. Naime, investitor je dužan da dostavi dokaze o energetskoj efikasnosti objekta prilikom podnošenja zahteva za građevinsku i upotrebnu dozvolu. Ovi dokazi se proveravaju tokom faze projektovanja, ali i po završetku radova, kako bi se osiguralo da objekat zaista ispunjava propisane standarde. Nadzor nad sprovođenjem ovih propisa vrše lokalne samouprave i građevinske inspekcije. U slučaju nepoštovanja propisa, predviđene su različite sankcije, uključujući novčane kazne, ali i odbijanje izdavanja upotrebne dozvole, što može značajno otežati korišćenje ili prodaju objekta.
Usklađivanje sa Evropskom unijom - kakve nas promene očekuju?
U Evropskoj uniji ključni propis u ovoj oblasti, koji trasira nove standarde za EU i šire, jeste EU Direktiva 2010/31/EU o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD). Srpsko zakonodavstvo je dobrim delom usklađeno sa EPBD, međutim, u narednom periodu, niz propisa će biti dopunjen ili izmenjen kako bi se naš okvir još više uskladio sa evropskim.
Od dopuna Pravilnika o uslovima, sadržaju i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada očekuje se da će u budućnosti u energetskim pasošima biti preporučene mere za energetsku efikasnost uz detaljnu specifikaciju: količina uštede energije, troškovi implementacije, period povrata investicije, redosled implementacije, alternative i izabrane preporuke.
Od novog Pravilnika o sadržaju, načinu i postupku izrade tehničke dokumentacije za utvrđivanje i poboljšanje energetskih performansi zgrada očekuje se detaljnija specifikacija sadržaja, metoda i procedura za izradu tehničke dokumentacije za definisanje energetskih performansi zgrada. Očekuje se i usvajanje metodologije za kontrolna merenja u procesu energetske revizije za sertifikaciju energetskih performansi zgrada kao i metodologije za izračunavanje finansijskih parametara za implementaciju mera energetske efikasnosti.
Šta je energetski pasoš i koji objekti ga moraju imati?
Energetski pasoš je zvaničan dokument koji prikazuje energetsku efikasnost zgrade na osnovu standardizovanih proračuna. Ovaj dokument služi kao potvrda o energetskim svojstvima objekta i obavezan je u nekoliko slučajeva.
Prvo, svi novi objekti moraju imati energetski pasoš pre dobijanja upotrebne dozvole. Takođe, obavezno je pribavljanje pasoša prilikom prodaje ili izdavanja objekta. Osim toga, energetski pasoš je neophodan i za objekte koji se rekonstruišu u značajnoj meri, posebno ako su promene vezane za izolaciju, grejanje, hlađenje ili ventilaciju odnosno ako se menjaju energetska svojstva objekta.
Energetski pasoš sadrži nekoliko ključnih elemenata. Za početak, određuje energetsku klasu zgrade, koja se kreće od A+ (najefikasnija) do G (najmanje efikasna), čime se omogućava lako poređenje objekata prema njihovoj potrošnji energije. Pasoš prikazuje i godišnju potrošnju energije izraženu u kWh/m², što pomaže vlasnicima i korisnicima objekta da steknu bolji uvid u troškove grejanja, hlađenja i osvetljenja. Pored toga, on sadrži predloge za poboljšanje energetske efikasnosti, što može biti od ključne važnosti za vlasnike koji žele da smanje račune za energiju i unaprede performanse objekta.
Postupak dobijanja pasoša uključuje detaljnu analizu projektne dokumentacije i/ili inspekciju samog objekta kako bi se utvrdila njegova stvarna energetska svojstva (elaborat). Izdavanje energetskog pasoša vrši ovlašćeni projektant ili stručnjak za energetsku efikasnost, koji mora biti licenciran od strane Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije.
Do kada morate pribaviti energetski pasoš?
Osim evidentnih koristi od veće energetske efikasnosti, energetski pasoš treba da se pribavi u zakonski propisanom roku.
Član 84 Zakona o planiranju i izgradnji propisuje jasan rok za pribavljanje pasoša i on zavisi od vrste zgrade: tri godine za javne zgrade, pet godina za poslovne i deset godina za stambene zgrade, od usvajanja izmena zakona u julu 2023. godine.
To znači da do jula 2028. godine vaš poslovni prostor mora imati energetski pasoš.
Treba imati na umu da taj dokument ima period važenja od deset godina. Nakon isteka ovog perioda, objekat može zahtevati novu procenu u skladu sa aktuelnim propisima i standardima energetske efikasnosti.
Zbog toga, a i zbog svih drugih koristi od ulaganja u energetsku efikasnost, ne bi trebalo odlagati ovu obavezu.
(EUpravo zato)
