Kada je Ženski centar Užice 2010. započeo prikupljanje i reciklažu tekstila, to je bio inovativan poduhvat u Srbiji.
I danas je.
U vremenu kada caruje brza moda i gomila odeće i drugog tekstila završava na deponijama, centri poput Retex-a su od velike važnosti.
O tome kako Retex prikuplja tekstil, na koje načine pomaže lokalnoj zajednici i kako građani mogu da se uključe, razgovarali smo sa Marinom Tucović iz Ženskog centra Užice.
"Cilj nam je bio da uspostavimo model ekonomskog osnaživanja žena iz višestruko ranjivih grupa koje nisu konkurentne na tržištu rada, ali i da zajednici ponudimo rešenje za prikupljanje i zbrinjavanje otpadnog tekstila. S obzirom na to da je tada Grad Užice započeo razvoj sistema primarne selekcije otpada, prepoznale smo priliku da se još bolje povežemo sa zajednicom. Žene iz ranjivih grupa tako su dobile priliku za socijalnu uključenost i vrednovanje svog rada.
Trenutno su u Retex-u stalno zaposlene četiri žene, od kojih su dve žene sa invaliditetom. One rade na poslovima sortiranja, doniranja i izrade novih proizvoda od polovnog tekstila. Pored toga, svake godine dodatno angažujemo još tri žene sa invaliditetom kroz program javnih radova Nacionalne službe za zapošljavanje. Reč je o ženama koje su dugo bile isključene sa tržišta rada, a neke od njih uopšte nisu imale ranije radno iskustvo. Do sada je na različite načine osnaženo više od 25 žena koje su kroz rad u Retexu imale priliku da unaprede svoje radne veštine. Posebno smo ponosne na to što su dve žene sa invaliditetom, zahvaljujući radu kod nas, ostvarile pravo na penziju", istakla je Marina Tucović za EUpravo zato.
Šta sve može da se donira Retexu?
Građani doniraju sve vrste tekstila - od garderobe do kućnog tekstila.
"Najzastupljenija je dečija garderoba, zatim ženska, dok je muška najmanje prisutna. Od kućnog tekstila najčešće dobijamo ćebad, posteljine, zavese i slične predmete. Pored toga, često dobijamo i obuću, posuđe, dečije igračke, ženske torbe, pa čak i opremu za bebe poput krevetaca i kolica", dodaje.
Tekstil se potom sortira prema kvalitetu i analizira se da li može ponovo da se upotrebi. Jedan deo ide u njihov humanitarni servis za doniranje, drugi deo se koristi za izradu novih proizvoda (cegeri, torbe, neseseri, pernice, igračke i sl.), dok se ostatak, koji ne može da se iskoristi, šalje na dalju obradu.
Kako napominje naša sagovornica, tokom prošle godine, Retex-ov humanitarni servis je redovno koristilo 120 socijalno ugroženih porodica i 30 pojedinaca.
"Zahvaljujući donacijama građana, mi već 15 godina uspešno radimo. Oni su prvi prepoznali značaj našeg rada. Njihova spremnost da tekstil koji ne koriste donesu kod nas, čak i kada sami snose troškove transporta, pokazuje da građani jesu spremni da učestvuju u primarnoj selekciji otpada - i to ruši predrasude o njihovoj pasivnosti. Za razliku od građana, država i dalje ne pokazuje dovoljno interesovanja za razvoj reciklaže tekstila. Iako Republika Srbija ima usvojene zakone i strateška dokumenta koja se odnose na ovu oblast, još ne postoje konkretna rešenja za zbrinjavanje tekstilnog otpada. Naša inicijativa, kao i druge slične, i dalje je na margini interesovanja onih koji odlučuju u naše ime. Nažalost, i dalje smo društvo koje se bavi posledicama, a ne uzrocima problema", poručuje Tucovićeva.
Ukoliko vas zanima kako izgledaju njihovi proizvodi i kako možete da donirate polovnu garderobu, možete posetiti sajt Ženskog centra Užice.
Zlatiborske pletilje
Reciklaža tekstila je na zanemarljivom nivou u Srbiji i u drugim zemljama regiona, a u Zlatiborskom okrugu se ipak primećuje određeni napredak kao i povećano interesovanja potrošača za takvim proizvodima.
"Iako je tekstilna industrija globalno u krizi, u Zlatiborskom okrugu je prisutan veliki broj malih proizvođača odevnog i dekorativnog tekstila, modnih detalja i nameštaja, kao i njihova dobra saradnja. Fokusiranje na lokalne dobavljače i proizvodnju pomaže u smanjenju ekološkog otpada, jer se smanjuje potreba za transportom na velike razdaljine. Primetno je da je sve više proizvođača koji vode računa i upotrebljavaju materijale koji su manje štetni po okolinu, poput organskog pamuka, konoplje, bambusa ili recikliranih sintetičkih materijala i primenu prirodnih i netoksičnih boja, prilikom farbanja tekstila", navela je Todora Aleksić, viša savetnica za ruralni razvoj u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor (RZA), u jednom od naših prethodnih tekstova.
Upravo tom temom se bavi projekat Green-Tex u kome RZA deluje kao partner u Srbiji. Organizovane su radionice "Repair i Rewear" na kojima se može naučiti nešto više o ponovnoj upotrebi tekstila, a vuna je prepoznata kao jedan od ključnih resursa.
Jedan od ciljeva radionica je da se oživi tradicija pletenja, tkanja i uopšte obrade i pripreme vune za dalje korišćenje, kao i da se ukaže na to koliko je očuvanje ovog resursa, koji je ukorenjen u našoj tradiciji, od izuzetnog značaja.
Žene Zlatiborskog okruga čuvene su po svojim umećima, ali i udruživanju, pa ni ne čudi da se ideja o reciklaži tekstila javila upravo u ovom kraju pogotovo u okviru Ženskog centra Užice.
Ovaj deo Srbije bio je poznat po obradi vune, a iako je to zanat koji danas polako izumire, džemperi zlatiborskih pletilja i dalje važe za jedan od najznačajnijih brendova zapadne Srbije.
"Zahvaljujući njima, Sirogojno je postalo prepoznatljivo i kao deo turističke ponude. Pored džempera koji se prodaju pod dobro poznatim brendom, mnoge žene su tokom godina započele i samostalnu prodaju vunenih proizvoda poput čarapa, prsluka, rukavica i drugih rukotvorina. Njihovi proizvodi prisutni su širom regiona. Danas nažalost, prema informacijama koje imam, obrada vune danas nije na zavidnom nivou. Glavni razlog za to je nedovoljan kvalitet domaće vune, pa se za proizvodnju finijih artikala uglavnom koristi uvozna vuna. Domaća vuna se najčešće koristi za izradu čarapa i prsluka. Dodatni problem predstavlja činjenica da na području Zlatiborskog okruga više ne postoji organizovan otkup vune, kao što je nekada bio slučaj. Teško je precizno proceniti koliko žena se danas bavi ručnom izradom proizvoda od vune, ali je očigledno da među mlađim ženama ne postoji veće interesovanje za očuvanje ove tradicije. Ipak, verujem da se uz dodatna ulaganja, uvođenje novih tehnologija i savremenog dizajna može pozitivno uticati na očuvanje i revitalizaciju tradicionalne izrade vunenih proizvoda", zaključuje Marina Tucović.
(EUpravo zato)
