Prihod od ekoloških poreza u Evropskoj uniji 2022. godine iznosio je 317,2 milijardi evra (2,0 odsto BDP-a EU), što je četiri odsto manje u odnosu na 2021. godinu (330,2 milijardi evra), pokazuju podaci Eurostata.
Pad ukupnih prihoda od ekoloških poreza od 2021. do 2022. prvenstveno je posledica smanjenja prihoda od poreza na energiju (-15,1 milijardi evra), koji su ukupno iznosili 243 milijardi u 2022. godini.
S druge strane, porezi na zagađenje i resurse povećani su za deset odsto (+1,2 milijardi), a porezi na transport zabeležili su mali porast od jedan odsto (+809 miliona).
Na nivou EU u 2022. godini, korporacije su generisale najveći deo prihoda od ekoloških poreza, čineći 52 odsto ukupnog iznosa. Većina ovog korporativnog doprinosa dolazi od kompanija u proizvodnji, građevinarstvu, rudarstvu i komunalnim delatnostima (26 odsto) i sektoru usluga (24 odsto). Domaćinstva su doprinosila sa 45 odsto ukupnih prihoda od ekoloških poreza.
U 17 zemalja EU, domaćinstva su plaćala više od 40 odsto ukupnih prihoda od ekoloških poreza, varirajući između 60 odsto u Danskoj i skoro 40 odsto na Malti.
Na nacionalnom nivou, korporacije su u proseku doprinele sa više od 50 odsto ukupnih poreznih prihoda u većini zemalja EU. Samo u nekoliko zemalja nerezidenti su značajno doprinosili prihodima od ekoloških poreza, sa najvećim udelom u Luksemburgu (46 odsto).
Ko više zagadi, on više plati
Ekološki porezi, takođe poznato kao zeleni, su ekonomski instrument dizajniran da podstakne ekološki prihvatljivije ponašanje dok istovremeno stvara prihod za vlade. Ovaj pristup se zasniva na osnovnom principu da oni koji više zagađuju ili imaju veći uticaj na životnu sredinu treba da doprinesu više očuvanju životne sredine.
Jedan od glavnih ciljeva ekološkog oporezivanja je smanjenje emisije gasova staklene bašte odgovornih za klimatske promene. Da bi se postigao ovaj cilj, mnoge zemlje su uvele poreze na fosilna goriva kao što su nafta, prirodni gas i ugalj. Ovi porezi podstiču preduzeća i potrošače da smanje potrošnju fosilnih goriva i odluče za čistije, obnovljive izvore energije kao što su solarna energija i energija vetra.
Drugi važan cilj ekološkog oporezivanja je promocija energetske efikasnosti. Vlade uvode poreske olakšice kako bi podstakle kompanije i pojedince da ulažu u tehnologije i prakse koje smanjuju njihovu potrošnju energije. Ovo uključuje poboljšanje izolacije zgrade, korišćenje vozila sa efikasnijom potrošnjom goriva i usvajanje energetski efikasnijih proizvodnih procesa.
Ekološko oporezivanje takođe ima cilj da očuva prirodnih resursa. Porezi se često naplaćuju na vađenje i korišćenje neobnovljivih resursa kao što su drvo, minerali i voda. Ovi porezi podstiču opreznije korišćenje ovih resursa i promovišu potragu za održivim alternativama.
(JA/EUpravo zato/Eurostat)
