Evropska komisija planira da od 2036. godine dozvoli državama članicama da deo svojih klimatskih ciljeva ispune finansiranjem projekata u siromašnijim zemljama, navodi se u nacrtu predloga u koji je briselski Politiko imao uvid.
Izvršno telo EU predstaviće novi cilj smanjenja emisija za 2040. godinu, nakon višemesečnog kašnjenja. Prema nacrtu izmena Evropskog zakona o klimi, novi cilj biće da se emisije do 2040. smanje za 90 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Međutim, Komisija planira da do tri procentna poena tog cilja ispuni korišćenjem međunarodnih karbonskih kredita, uprkos oštroj kritici sopstvenih naučnih savetnika. Ovakav pristup odgovara i poziciji Nemačke prema cilju za 2040.
Ti krediti omogućili bi EU da finansira projekte smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u drugim, najčešće siromašnijim zemljama, a da pritom ostvari korist u okviru sopstvenog klimatskog cilja, umesto da to ide u korist zemlji domaćinu projekta. Prema nacrtu, ti krediti bi se koristili tek u drugoj polovini naredne decenije.
"Počev od 2036. godine, mogući ograničeni doprinos ka cilju za 2040. godinu bi mogao da dođe kroz visokokvalitetne međunarodne kredite u skladu sa Članom 6 Pariskog sporazuma", navodi se u dokumentu, uz ograničenje da taj doprinos ne sme biti veći od 3 odsto neto emisija EU iz 1990. godine.
Komisija planira da naknadno predloži zakonski okvir koji bi regulisao ovakve kredite. U nacrtu stoji da bi "njihova konkretna uloga i primena morali biti zasnovani na detaljnoj analizi uticaja, te u skladu sa razvojem zakonodavstva Unije koje bi uspostavilo jasne i stroge kriterijume kvaliteta, porekla, vremena i načina korišćenja tih kredita".
Kritičari, među kojima su i naučni savetnici EU, upozoravaju da se oslanjanjem čak i na mali deo međunarodnih kredita usporava borba protiv klimatskih promena unutar same Unije. Trenutni ciljevi za 2030. i 2050. moraju se ostvariti isključivo kroz mere na domaćem terenu.
Problematika međunarodnih kredita
Predlog Komisije izričito zabranjuje mogućnost uključivanja međunarodnih kredita u tržište emisija EU, što su neki stručnjaci ranije označili kao potencijalnu pretnju ceni ugljen-dioksida, ključnom mehanizmu za podsticanje kompanija da smanje emisije.
"Ovi međunarodni krediti ne bi trebalo da imaju ulogu u ispunjavanju obaveza u okviru EU tržišta emisija", stoji u nacrtu.
Karbonski krediti su samo jedan od ukupno 18 "elemenata", odnosno političkih ustupaka, koje Komisija planira da uključi u novi klimatski okvir nakon 2030. godine, navodi se u dokumentu datiranom na 27. jun.
Među ostalim elementima su i otvaranje tržišta emisija za trajna uklanjanja CO2, na primer, direktnim izvlačenjem ugljen-dioksida iz vazduha, tehnologijom koja još nije dostupna u širokoj primeni, kao i veća fleksibilnost među sektorima.
Preostala obećanja državama članicama prilično su neodređena, a Komisija navodi da će pri izradi okvira za 2040. uzeti u obzir naučne savete, društvene posledice, isplativost i ekonomsku konkurentnost.
Sam cilj za 2040. godinu izazvao je veliki otpor među državama članicama, od kojih su mnoge uputile Komisiji dugačke liste zahteva i uslova. Prošle nedelje, francuski predsednik Emanuel Makron pridružio se Poljskoj i Mađarskoj u traženju odlaganja.
Uprkos tome, Komisija u nacrtu predloga ističe da "cilj od 90 odsto stavlja EU na putanju koja donosi najveće ukupne koristi u pogledu konkurentnosti, otpornosti, nezavisnosti, autonomije, pravedne tranzicije i ispunjavanja obaveza iz Pariskog sporazuma".
(EUpravo zato/Politiko)
