Od danas su prirodni resursi koje nam je planeta proizvela za ovu godinu u Srbiji potrošeni.
Ovo je datum kada je naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.
U odnosu na prošlu godinu kada smo kredit od prirode "podigli" 8. jula, ove godine datum je bitno pomeren na štetu planete, pa tako i ljudi.
Zabrinjavajuća činjenica da smo u odnosu na prošlu godinu u ekološki dug zakoračili mnogo ranije u odnosu na 2023. godinu, ima svoje objašnjenje koje nas vraća na metodologiju računanja ekološkog duga prema planeti Zemlji.
Kako se računa ekološki dug?
Prema Global Footprint Network, dan kada smo iscrpeli prirodne resurse jedne države računa se tako što se broj dana u tekućoj kalendarskoj godini (366 za 2024.) pomnoži razlikom globalnog hektara po glavi stanovnika i biokapaciteta te zemlje. Biokapacitet je sposobnost ekosistema da proizvode biološki materijal koji koriste ljudi i da apsorbuje otpadne materijale koje ljudi proizvode, prema postojećem načinu upravljanja jednom državom, dok globalni hektar definiše produktivnost jedne zemlje po glavi stanovnika.
"U najvažnijem činiocu ove formule – čoveku, leži objašnjenje naglog skoka unazad u Srbiji po pitanju ekološkog duga“, objašnjava Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji.
"Na osnovu broja stanovnika jedne države određuje se globalni hektar po glavi stanovnika i što je manje stanovnika jedne zemlje, ekološki dug je veći. Budući da je 2022. godine u Srbiji realizovan popis stanovnika, očigledno je pokazao da je njihov broj manji u odnosu na ranije periode, pa se tako u dug ušlo ranije. Naravno, to ne znači da treba bezbrižno da prihvatimo ovo pomeranje unazad. Naprotiv, sada više nego ranije treba da se zauzmemo da sačuvamo ono što nam je priroda dala“, dodaje Macoko Drvar.
Na nivou planete Dan ekološkog duga prošle godine smo obeležili 2. avgusta, a ovogodišnji datum znaće se 5. juna. I u regionu su datumi približni prošlogodišnjim. Prednjači Slovenija 25. april (18. april 2023.), BiH 9. maja (29. maja), Hrvatska 28. maj (29. maj), pa Crna Gora 30. maj (17. maj), Severna Makedonija 14. jul (6. jul), a Albanija 23. septembra (3. novembra).
„Iz godine u godinu, sve smo nemarniji prema prirodi. Emitujemo više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su nezapamćeni toplotni talasi, poražavajući šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta, a na nama je da to zaustavimo i preokrenemo“, zaključuje Macoko Drvar.
Najefikasniji način da počnemo da postižemo rezultate je da obavežemo sve države da usvoje i u potpunosti primene Zakon o obnovi prirode, propise koji će zabraniti upotrebu jednokratne plastike i da zaštitimo 30% površine zemlje kako je i planirano.
(EUpravo Zato/WWF Adria)
