Projekat "Urbana toplotna ostrva, otpornost, spremnost i strategije održavanja - Be Ready" se bavi problemima koji nastaju usled previše betonskih i asfaltnih površina u gradovima, koje apsorbuju i zadržavaju toplotu, podižu temperaturu u urbanim sredinama i na taj način negativno utiču na okruženje i kvalitet života stanovnika u ovim sredinama.
Ovaj projekat nastao je sa ciljem da razvije i primeni strategije za smanjenje efekata urbanih toplotnih ostrva kroz različite pristupe, uključujući unapređenje zelenih površina, korišćenje inovativnih materijala i efikasnije upravljanje vodnim resursima.
Projektom se istražuju lokalne inicijative koje bi mogle poboljšati mikroklimu u urbanim sredinama i doprineti opštem zdravlju i dobrobiti stanovnika i naglašava značaj saradnje između gradova i partnera kako bi se razvila održiva rešenja koja su prilagođena specifičnim potrebama lokalnih zajednica.
Kako nam je rekla Ivana Knežević Spasović, šefica Odseka za upravljanjem projektima Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Nišu, u oktobru su održane su radionice o metodologiji koju je za potrebe projekta razvio Naučno tehnološki park Niš, koji je, takođe, jedan od partnera.
"Trenutno smo u fazi testiranja metodologije i alata za merenje i mapiranje toplotnih ostrva, tako da nam u narednom periodu predstoji procena ranjivosti i rizika od nastanka urbanih toplotnih ostrva u partnerskim gradovima, nakon čega će biti pripremljen Izveštaj o proceni rizika od urbanih toplotnih ostrva za područje grada Niša", kazala je ona i dodala da će grad Niš sprovesti jednu zelenu intervenciju kao pilot aktivnost u okviru projekta.
"Ono što u ovom trenutku znamo je da će ona biti zasnovana na vegetaciji i zelenilu, uz prethodnu i naknadnu evaluaciju prostora, da bi se kroz merenja efekata došlo do novih rešenja i naučenih lekcija koje će partneri iz svih gradova učesnika podeliti", pojasnila je Knežević Spasović dodavši da će biti urađen i Akcioni plan za povećanje otpornosti na Urbana toplotna ostrva i sprovedena kampanja i različite aktivnosti za podizanje svesti javnosti o ovoj važnoj temi.
Predviđa se da će do 2030. temperatura u Nišu porasti za 1,5 stepeni
Klimatske promene već imaju ozbiljan uticaj na svakodnevni život, uključujući ekstremne vremenske uslove, porast temperature i povećanje rizika od suša, poplava i drugih prirodnih katastrofa.
U urbanim sredinama, toplotna ostrva, koja nastaju zbog gustog urbanog razvoja, samo dodatno pogoršavaju efekte klimatskih promena.
Kako nam je rekla Ivana Knežević Spasović, ovaj projekat ima cilj da smanji te efekte ugradnjom zelenih, plavih i belih površina, kao i optimizacijom gradskih politika koje se bave problemom klimatskih promena.
"Što se tiče grada Niša, predviđa se da će temperatura u gradu do 2030. godine porasti za 1,5 stepen, što je alarmantan podatak.Upravo zato, ovaj projekat je od velike važnosti jer ćemo identifikovati toplotna ostrva u gradu i smanjiti njihove efekte, a rezultati koji ćemo dobiti kroz merenja i mapiranja u toku realizacije projekta pomoći će nam da se bolje pripremimo za buduće klimatske izazove. Dobićemo predloge konkretnih rešenja za smanjenje temperaturnih razlika i ublažavanje efekata klimatskih promena u gradovima i, na taj način, direktno ćemo doprineti povećanju otpornosti urbanih sredina na klimatske promene i smanjenje emisije CO2, što je jedan od prioriteta u ublažavanju klimatske krize", pojasnila je naša sagovornica.
Zelene, bele i plave mere
Po pitanju unapređenja kapaciteta Grada Niša za borbu protiv klimatskih promena, pre svega, mislimo na kreiranje strateških planova i primenu predloga konkretnih rešenja koja će ojačati našu otpornost na klimatske promene.
"Grad Niš dobio je priliku da razvije metodologiju za merenje i mapiranje toplotnih ostrva, što je značajno za donošenje odluka o primeni zelenih (zelenilo), belih (vodene površine) i plavih mera (klimatski otporni materijali) koje mogu da smanje temperaturu u gradskim područjima. Takođe, kroz različite aktivnosti, zaposleni u gradskoj upravi i relevantnim institucijama stiču nova znanja i veštine koji se odnose na primenu ovih rešenja", kazala je Knežević Spasović.
Prema njenim rečima, to je ključno za dugoročnu održivost u borbi protiv klimatskih promena, jer mere koje su predviđene planskim i strateškim dokumentima na terenu i u praksi uvek primenjuju ljudi.
"Zahvaljujući projektu Be Ready, naše mere će primenjivati stručni i pripremljeni ljudi koji su u stanju da vrše procene i mere učinke svih mera u ovoj oblasti, što umnogome utiče na njihovu uspešnost", navela je ona.
Niš po ugledu na Barselonu, Amsterdam i Beč
Evropske prakse u rešavanju posledica klimatske krize već uključuju primenu sličnih metodologija u mnogim gradovima.
Na primer, gradovi poput Barselone, Amsterdama i Beča primenjuju strategije smanjenja efekta toplotnih ostrva kroz unapređenje javnog prostora, dodavanje zelenih površina i promenu gradskih politika za upravljanje klimatskim rizicima.
U ovim gradovima razvijeni su pametni sistemi za merenje temperature u realnom vremenu, a postoje i pilot projekti za ugradnju zelenih krovova i drveća na mestima sa visokom koncentracijom betona.
Projekat „Be Ready" koristi već razvijene tehnike, ali ih prilagođava specifičnim uslovima gradova u Dunavskom regionu.
"Ovo je prilika da ove i mnoge druge evropske prakse i dokazano efikasna rešenja primenimo u rešavanju klimatskih izazova u Nišu", zaključila je Ivana Knežević Spasović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Nišu.
Projekat "Urbana toplotna ostrva, otpornost, spremnost i strategije održavanja - Be Ready" deo je programa Interreg Danube, i kofinansiran je od strane Evropske unije.
Ukupna vrednost projekta je 2.408.382 evra, od čega je za Grad Niš izdvojeno skoro 100 000 evra. Od ukupnog budžeta za Niš (99.407,52 EUR), učešće grada je 19.425 eura.
Trajanje projekta je 30 meseci.
(M.A./EUpravo zato)
