Više od 1.400 tona plastike reciklirano je tokom jedne godine zahvaljujući globalnoj inicijativi Precious Plastic.
Može li otvoreni pristup tehnologiji učiniti reciklažu plastike zaista dostupnom svima?
Sve je počelo 2014. godine kada je Dejv Hakens, tada student Akademije dizajna u Ajndhovenu, besplatno objavio nacrte mašine za reciklažu plastike.
Njegova ideja bila je da se reciklaža približi lokalnim zajednicama tako što će im se obezbediti pristup jednostavnim i lako popravljivim uređajima.
Već te iste godine, troje ljudi nezavisno je napravilo sopstvene verzije mašine, a pokret Precious Plastic ubrzo je rođen.
"Nauči čoveka da peca"
Sve što Precious Plastic razvije - mašine, uputstva, alati, pa i dizajni gotovih proizvoda - dostupno je online pod open-source licencama.
Mašine mogu da se kupe ili naprave "uradi sam" metodom, koristeći lako dostupne delove iz prodavnica tehničke robe.
Danas, četiri generacije mašina kasnije, ova inicijativa okuplja više od 2.000 registrovanih reciklažnih projekata u 56 zemalja. Članovi zajednice ne samo da usavršavaju opremu, već i pokreću sopstvene poslove i podižu svest o važnosti reciklaže u svojim sredinama.
"Na kraju dana, naš cilj je bio jednostavan - više reciklaže plastike", kaže Džeri de Vos, koji se pokretu pridružio 2017. godine i pomagao u razvoju treće verzije mašina.
"Kada bismo osmislili neku korisnu inovaciju, tražili bismo finansijsku podršku i, kada bismo bili zadovoljni rezultatima, objavljivali smo sve online."
Problem koji ne nestaje
Plastični otpad i dalje je jedan od najgorih ekoloških problema današnjice.
Procene kažu da se manje od 9% plastike reciklira, dok ostatak završava na deponijama, u prirodi i okeanima. Uticaj mikroplastike tek se u poslednje vreme uočava.
Jedna italijanska studija iz 2025. pokazala je prisustvo mikroplastike čak i u jajnicima žena, što otvara pitanja o uticaju na plodnost.
Iako tehnologija za reciklažu postoji, industrija reciklaže i dalje sporo napreduje. Mnoge zemlje nemaju razvijenu infrastrukturu, a proizvodnja nove plastike često je jeftinija od reciklaže. Povećani troškovi energije i rada dodatno usporavaju razvoj sektora.
Zato su u Precious Plastic odlučili da ne čekaju promene sa vrha, već da olakšaju ulazak u reciklažu svima koji žele da se uključe.
Primena u svetu - od Singapura do Ukrajine
"Precious Plastic je među prvima pokazao da pojedinačna rešenja mogu doprineti rešavanju globalnog problema", kaže de Vos.
Organizacija je podelila i biznis alate za one koji žele da od reciklaže naprave posao.
U Singapuru, firma Plastify sprovodi akcije sakupljanja PET ambalaže i sarađuje s bolnicama na preradi medicinskog otpada u proizvode, pa čak i zvaničnu robu za F1 trke.
U Torinu, Plastiz reciklira sve, od starih semafora do kapsula za kafu, i koristi ih u projektima unutrašnjeg uređenja.
U ratom pogođenoj Ukrajini, No WasteUkraine želi da promoviše reciklažu kao novu kulturnu normu, a ne kao "sramotu iz sovjetske prošlosti". Ova organizacija izrađuje nameštaj, korice za sveske i promotivne poklone od plastike.
Volonteri pokreću promene, ali treba i podrška države
Veliki deo uspeha Precious Plastic duguje dobrovoljcima.
"U jednom trenutku nas je bilo 12 koji smo svakog dana volontirali, ali računi ipak moraju da se plate", priznaje de Vos.
Zbog nedostatka finansija, razvoj pete verzije mašina je trenutno pauziran. Ipak, de Vos ostaje optimista.
"Mašine su tu. One i dalje mogu da se koriste, a neko drugi može da nastavi gde smo mi stali."
Dodaje da bi bilo važno da država više ceni rad ljudi u reciklažnoj industriji i pruži podršku lokalnim inicijativama.
Plastika i dalje pobeđuje - ali alternative rastu
Sama reciklaža nije dovoljna ako plastika koja se proizvodi nije prilagođena reciklaži. Prema podacima UN, svake godine se proizvede oko 460 miliona tona plastike, od čega većina nije dizajnirana za jednostavnu reciklažu.
Ipak, alternativna rešenja sve više ulaze u upotrebu, od jestivih pakovanja u Velikoj Britaniji (projekat Notpla) do japanske plastike koja se razgrađuje u morskoj vodi.
Pitanje je da li će svetski lideri na avgustovskim pregovorima uspeti da se dogovore oko plastičnog sporazuma koji bi industriju naterao na kružnu proizvodnju.
Ako se to ne dogodi inicijative poput Precious Plastic bi mogle ostati jedini svetionici.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
