Ko se seća drugog dela trilogije "Gospodar prstenova", dobro pamti Ente, oživelo drveće.
U poređenju sa ovim fantastičnim bićima, drveće u našim parkovima i dvorištima deluje potpuno nepomično. Ali, istina je da se i stvarna stabla, pa čak i čitave šume, neprestano kreću samo što to čine neverovatno sporo, da mi to golim okom ne možemo da primetimo, prenosi "Science News".
Za početak, svako stablo se pomera dok iz semena raste u mladicu, instinktivno se protežući prema suncu.
Ako nikne na mračnijem mestu, pod senkom, taj napor je još veći. Laganim, ali istrajnim pružanjem grana ka suncu, drveće se orijentiše kako bi uhvatilo što više svetlosti. Taj fenomen se zove fototropizam.
Kreće se i korenje. Čim oseti vlagu u tlu, drvo počinje da gura korenje prema izvoru vode. Korenje ponekad može da prodre u bunare i vodovodne cevi.
"Ponekad se probiju čak i do kućnih odvoda i toaleta", rekao je Herardo Avalos, fiziolog biljaka sa Univerziteta u Kostariki.
Seoba čitavih šuma
Iako pojedinačna stabla ne mogu da pređu reku ili se popnu na planinu, cele šume to mogu!
Ipak, klimatske promene i njihova putovanja pretvaraju u opasnu borbu za opstanak.
"Drveće migrira oduvek", objasnila je Lesli Brandt, ekološkinja koja je radila za Američku šumarsku službu.
Tokom poslednjeg ledenog doba, dok je ogromna ledena ploča prekrivala veći deo današnje Kanade i severa SAD, brojne vrste drveća pronašle su utočište u toplijim, južnim krajevima. Kako su severna staništa postajala sve hladnija, seme je uspevalo na toplijem jugu. Tako je na južnim rubovima šuma nicalo sve više mladih stabala, dok su ona starija na severu odumirala. Šume su se polako, ali sigurno, selile prema jugu, brzinom od otprilike 100 do 500 metara godišnje, navodi Brandt.
Međutim, klimatske promene danas menjaju staništa brže nego što šume mogu da migriraju. Sve viši nivo mora preti priobalnim šumama širom sveta, više temperature u Kanadi otežavaju rast bele smrče, a sve sušniji uslovi na američkom jugozapadu uništavaju borove šume.
"Stabla jednostavno ne mogu da drže korak s tim promenama. Zato im ljudi priskaču u pomoć i pomažu im u seobi", dodala je.
Kako naučnici pomažu drveću da migrira?
Naučnici stoga pribegavaju takozvanoj potpomognutoj migraciji - sade seme na područjima gde vladaju povoljniji uslovi za rast. Ponekad čak i zamenjuju vrste, koje više ne mogu da se nose s novim uslovima okoline, onima koje su bolje prilagođene.
Brandt je u Minesoti proučavala upravo takav slučaj na obalama reke Misisipi. To područje danas pogađaju sve češće i snažnije poplave, a invazivne vrste tvrdokrilaca dodatno uništavaju šume. Stabla koja su tu nekada rasla, poput srebrnog javora, masovno odumiru i teško se obnavljaju.
"Pokušavamo da zamenimo izgubljena stabla vrstama koje su otpornije na današnju klimu, kao što su topole i vrbe. Naš cilj nije da potpuno izmenimo izgled šume jer su ljudi i njihova tradicija duboko povezani s postojećim drvećem i oslanjaju se na njih", zaključuje ekološkinja.
(EUpravo zato/Science News)
