Prošli mesec je bio treći najtopliji jun u istoriji merenja, nakon juna 2024. i 2023, saopštila je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus.
Zapadna Evropa je doživela svoj najtopliji jun, a veći deo regije je iskusio "vrlo jak toplotni stres", definisan uslovima koji se osećaju kao temperatura od najmanje 38 stepeni".
"U svetu koji se zagreva, toplotni talasi e verovatno postati češći, intenzivniji i uticaće na više ljudi širom Evrope", rekla je Samanta Burdžes, strateški rukovodilac programa Kopernikus za klimu.
Istraživači iz evropskih zdravstvenih instituta izvestili su 2023. da je čak 61.000 ljudi umrla u sparnim toplotnim talasima koji su Evropu pogodili 2022, što sugeriše da su zemlje izuzetno nepripremljene za vrućine.
Gomilanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi koji uglavnom nastaju sagorevanjem fosilnih goriva znači da se prosečna temperatura planete vremenom povećala. Ovo povećanje baznih temperatura sugeriše da kada dođe toplotni talas, temperature mogu da porastu do još većih vrhunaca.
Prethodni najtopliji jun na planeti je bio 2024, a drugi najtopliji 2023.
Evropa se zagreva brže od proseka
Sparni ekstremi su bili posebno izraženi u Evropi, koja se zagreva nekoliko puta brže od globalnog proseka. Milioni ljudi su bili izloženi visokom toplotnom stresu širom kontinenta dok su se prosečne dnevne temperature u zapadnoj Evropi penjale na retko viđane nivoe - i nikada tako rano leti, piše AFP.
Nekoliko zemalja je zabeležilo površinske temperature iznad 40 stepeni - 46°C u Španiji i Portugalu.
Burdžesova je rekla da je uticaj vrućina bio "neverovatan", pojačan rekordnim temperaturama površine mora u zapadnom delu Mediterana koje su dosegle rekordni dnevni maksimum u junu.
Dva toplotna talasa, od 17. do 22. juna, a zatim ponovo od 30. juna do 2. jula, povezana su s toplotnim kupolama koje su zadržavale topli vazduh nad pogođenim regijama, produžavajući zagušljivo vreme i pogoršavajući zagađenje i rizik od šumskih požara.
Portugal, Španija, Francuska, Italija i veći deo Balkana zabeležili su neke od najviših "osećaja vrućine", što su pokazatelji koji mere uticaj na ljudsko telo uzimajući u obzir faktore poput vlažnosti i temperature.
Maksimalne vrednosti dosegle su severno od Lisabona 48°C, oko 7°C iznad proseka i povezane su s "ekstremnim toplotnim stresom", saopšteno je iz Kopernikusa.
Visoke temperature mora
Temperature površine mora širom zapadnog Mediterana bile su vrlo visoke u mesecu, oko 5°C iznad proseka u nekim područjima, s temperaturama koje su 30. juna porasle na rekordnih 27°C. Više temperature vode smanjile su noćno hlađenje vazduha uz obale, što je doprinelo većoj vlažnosti i naštetilo morskom životu.
Analiza zasnovana na podacima programa Kopernikus otkrila je da je 12 zemalja i oko 790 miliona ljudi širom sveta prošlog meseca doživelo rekordne vrućine.
Niz ekstrema u junu
Jun je zabeležio niz vremenskih ekstrema širom sveta. Razorni šumski požari besneli su u delovima Kanade i južne Evrope, dok su smrtonosne poplave zahvatile područja Južne Afrike, Kine i Pakistana.
Na zapadu Evrope su suše bile veće od proseka, dok su posebno sušni uslovi zabeleženi u Severnoj Americi, istočnoj i južnoj Africi, Arapskom poluostrvu, delovima centralne i istočne Azije i na jugu Južne Amerike.
Pariski klimatski sporazum omogućio je zemljama da pokušaju da ograniče globalno zagrevanje na 1,5°C. Ipak, mnogi naučnici sada kažu da će biti gotovo nemoguće ostati ispod tog nivoa, a "proboj" se očekuje oko 2030. ili ranije.
(EUpravo zato/Index.hr)
