Klimatska kriza je trajanje okeanskih toplotnih talasa povećala za tri puta, pokazalo je novo istraživanje. Smrtonosne oluje se pojačavaju, a uništavaju se ključni ekosistemi poput šuma morske trave i koralnih grebena.
Polovina toplotnih talasa u okeanima od 2000. godine ne bi se dogodila bez globalnog zagrevanja, koje je uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva. Ti talasi nisu samo postali učestaliji, već su i intenzivniji – prosečno su topliji za 1°C, a na nekim mestima i znatno više, navode naučnici.
Ovo istraživanje je prvo opširno ispitivanje uticaja klimatske krize na toplotne talase u svetskim okeanima, a otkriva duboke promene.
Topliji okeani takođe upijaju manje ugljen-dioksida, koji onda dodatno podiže temperature.
"Ovde u Sredozemlju imamo toplotne talase u moru koji su topliji i za 5°C", rekla je dr Marta Markos iz Mediteranskog instituta za napredne studije na Majorki koja je vodila istraživanje.
"Užasno je kada uđete u vodu da plivate. Kao da ste u supi", dodala je.
Pored razaranja podvodnih ekosistema poput morskih trava, Markosova je istakla da topliji okeani daju više energije snažnim olujama koje pogađaju obalu i kopno.
Jedan katastrofalan primer bila je jaka kiša koja je izazvala razorne poplave u Libiji 2023. godine, kada je stradalo 11.000 ljudi.
Zbog globalnog zagrevanja, verovatnoća da se stvori ovakva oluja bila je veća pet puta jer su se temperature u Mediteranu podigle i do 5,5°C. To je dovelo do više vodene pare, a samim tim i više padavina.
"Jedino rešenje je smanjenje sagorevanja fosilnih goriva. To je vrlo jasna veza. Više od 90 odsto dodatne toplote koju zarobe gasovi sa efektom staklene bašte skladišti se u okeanima. Ako prestanete da zagrevate atmosferu, prestaćete da zagrevate i okeane", dodala je naučnica.
Nedavni veliki morski toplotni talasi uključuju izuzetno dug fenomen u Pacifiku 2014-15. godine, koji je izazvao masovno uginuće morskog sveta.
Intenzivna toplota pogodila je Tasmanovo more 2015-16, a rekordne temperature mora zabeležene su u vodama Velike Britanije i u Sredozemnom moru 2023. godine. Naučnici su još 2019. upozoravali da toplotni talasi u okeanima naglo rastu i ubijaju morske organizme poput "požara koji uništavaju velike šumske površine".
Dr Zoi Džejkobs iz Nacionalnog okeanografskog centra u Velikoj Britaniji, rekla je da toplotni talasi u okeanima predstavljaju značajne rizike po društvo – neki pojedinačni događaji uzrokuju milione dolara gubitaka zbog uticaja na ribolov, akvakulturu i turizam. Takođe su povezani sa jačanjem toplotnih talasa na kopnu i ekstremnih vremenskih pojava poput uragana i oluja.
Studija, objavljena u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", koristila je model površinskih temperatura mora od 1940. godine iz kojeg je uklonjen efekat klimatske krize.
Zatim su te modele uporedili sa stvarnim merenjima iz okeana kako bi pokazali kako je globalno zagrevanje uticalo na porast temperatura. Fokusirali su se na letnje toplotne talase, jer tada temperature dostižu maksimum i nanose najveću štetu.
Analiza je otkrila da je 1940-ih bilo oko 15 dana ekstremne toplote godišnje na površini okeana, dok je danas globalni prosek skoro 50 dana godišnje. Neki regioni, uključujući Indijski okean, tropski Atlantik i zapadni Pacifik, imaju i do 80 dana toplotnih talasa godišnje – dakle, svaki peti dan.
Mora u tropskim krajevima su već topla, pa dodatna vrućina uglavnom produžava trajanje toplotnih talasa. U hladnijim morima, ta toplota može značajno da poveća njihovu jačinu, kao što je slučaj sa Sredozemnim i Severnim morem.
Dr Sijangbo Feng sa Univerziteta u Redingu, koji je bio deo istraživačkog tima, rekao je: "Kako globalne temperature nastavljaju da rastu, toplotni talasi u okeanima postajaće sve učestaliji i ozbiljniji. Ljudske aktivnosti su fundamentalno promenile naše okeane. Hitne klimatske mere su neophodne za zaštitu morskih ekosistema".
(EUpravo zato/Guardian)
