Zbog nesnosne vrućine Toronto je odlučio da gradski bazeni budu otvoreni skoro do ponoći.
Britanci masovno beže na obalu. Francuzi su iz podruma izvukli ventilatore kako bi lakše preživeli sparne noći. U Holandiji su otkazani brojni koncerti i sportska događanja na otvorenom. Sve to pokazuje da je leto doseglo svoj vrhunac iako je kalendarski tek počelo.
Toplotni talasi koji poslednjih dana pogađaju Kanadu, severoistok SAD i severnu Evropu imaju jednu zajedničku stvar: dolaze neuobičajeno rano. Tajming upućuje na širi trend povezan s klimatskim promenama uzrokovanima ljudskim delovanjem - letnje temperature se beleže u junu sve ranije, a zadržavaju se i većim delom septembra. Time se produžava period potencijalno ekstremnog vremena i povećava rizik od posledica toplotnih udara, prenosi "Washington Post".
Leto se širi na jun i septembar
"Zasigurno vidimo produžavanje leta prema graničnim mesecima", rekao je Karlo Buontempo, direktor evropske službe za klimatske promene Kopernikus.
To pomeranje se događa vrlo brzo.
Između 1979. i 2000, prosečna temperatura na severnoj hemisferi u pravilu bi premašila 21 stepen, što označava najtoplije razdoblje leta, oko 10. jula, i trajala bi oko pet nedelja, pokazuju podaci Univerziteta u Mejnu. Međutim, prošle godine, koja je bila najtoplija u istoriji merenja, ta prosečna temperatura zadržala se iznad 21 °C od 13. juna do 5. septembra.
Rekordi se ruše nedeljama ranije nego pre 20 godina
Ova godina možda još ne sledi isti istorijski tempo, ali je nedeljama ispred proseka iz prošlih decenija. Prošle nedelje, prema poslednjim dostupnim podacima, prosečna temperatura na severnoj hemisferi iznosila je 20.91 °C.
"U poređenju s 20. vekom, ovo je prilično neobično", rekla je Sonja Seneviratne, klimatološkinja s ETH Cirih.
Iako produženo leto nekima može da zvuči privlačno, donosi i ozbiljne zdravstvene rizike, posebno za starije, hronične bolesnike i ljude koji ne mogu da priušte rashlađivanje. U Evropi se smrtnost povezana s vrućinom povećala za 30 odsto u poslednje dve decenije.
Istraživanja pokazuju da toplotni talasi koji stignu rano u sezoni mogu da budu opasniji od kasnijih jer se telo još nije prilagodilo, a ljudi nisu spremni da se nose sa njima.
Više ljudi umire zbog vrućine, pogotovo početkom leta
Američka agencija za zaštitu okoline navodi da su toplotni talasi u poslednjih 70 godina postali duži, češći i intenzivniji. Pritom se i sezona u kojoj su mogući toplotni udari znatno proširila - s manje od 50 dana 1990-ih na 70 dana 2020-ih.
Visoke temperature iznad 32.2 °C su ove godine već zahvatile veće delove kopna nego što je uobičajeno. Od početka januara do sredine juna ove godine, 163 od 171 dana bili su iznad proseka po količini teritorije pogođene ovakvom vrućinom.
Tokom januara, marta, kraja aprila, maja i početka juna zabeležene su veće površine pogođene visokom toplotom nego u bilo kojoj godini od 1980, što se poklapa s dugotrajnim ranim toplotnim talasima na jugu Azije.
Lednici se tope ranije
Rane letnje vrućine imaju širok raspon posledica - utiču na rast useva, pogoršavaju nestašicu vode i produžavaju sezonu požara.
Ove nedelje je na grčkom Hiosu proglašeno vanredno stanje i evakuisani su stanovnici zbog požara koji su poharali šumska područja, među prvima ove godine. Nakon više godina sušnih i ekstremno vrućih sezona, Grčka se pripremila s rekordnim brojem vatrogasaca.
Neuobičajeno visoke temperature stigle su i do švajcarskih Alpa, gde su lednici počeli da se tope i gube masu nekoliko nedelja ranije nego što je uobičajeno, rekao je glaciolog Matijas Has, rukovodilac švajcarskog programa za praćenje lednika GLAMOS.
"Situacija definitivno ne izgleda dobro za švajcarske lednike", napisao je Hus na društvenim mrežama.
Toplotni talasi ne pogađaju samo Severnu Ameriku i Evropu. U Japanu je u poslednjih nekoliko dana oboren niz dnevnih temperaturnih rekorda. Temperature su daleko iznad normale i u Mongoliji, Rusiji i zapadnoj Kini - u nekim gradovima čak 10 °C više od proseka.
Led se topi, šume gore, ljudi beže
Naučnici jasno povezuju globalni rast temperatura s emisijama gasova sa efektom staklene bašte koje ljudi ispuštaju u atmosferu, većinom sagorevanjem fosilnih goriva, tokom poslednja dva veka. Emisije i dalje rastu, a tempo zagrevanja se ubrzava: deset najtoplijih godina u istoriji se dogodilo u poslednjoj deceniji. Zemlja takođe zadržava sve više toplote u okeanima, što podiže temperature mora. A više vlage u atmosferi dovodi do jačih uragana, ciklona i razornijih poplava.
Kad je toplotni talas pre nekoliko dana zahvatio Britaniju, naučnici grupe "World Weather Attribution" izjavili su da se ovakav događaj može očekivati svakih pet godina. Pre industrijskog doba, jugoistok Engleske bi sličnu vrućinu iskusio jednom u 50 godina.
"Svi podaci pokazuju snažan i statistički značajan porast junskih toplotnih talasa kako se svet zagreva", zaključili su naučnici.
(EUpravo zato/Index.hr)
