Austrijski glečeri će nestati za 45 godina, upozorio je Austrijski planinarski klub (OeAV) u poslednjem izveštaju koji se bavio merenjem leda. Kako se navodi, u poslednjih nekoliko godina su se 93 austrijska glečera značajno smanjila.
Najviše se smanjio lednik Pasterz, više od 203 metra. Na drugom mestu je Retenbahferner, glečer u Tirolu, koji je izgubio 127 metara leda.
Od 93 posmatrana glečera, samo jedan je ostao netaknut.
"To praktično znači da će Austrija za 40 do 45 godina biti bez leda - rekao je direktor službe za merenje lednika Andreas Kelerer-Pirklbauer na konferenciji za medije u Salzburgu, preneo je Euronews.
"Vreme je isteklo za austrijske glečere. Samo ukoliko sneg i led počnu ponovo da se formiraju, glečeri bi mogli makar da zadrže trenutnu veličinu, ali se ovi u Austriji više ne mogu spasiti", izjavio je Gerhard Lieb iz Austrijskog planinarskog kluba.
Stručnjaci su istakli da se austrijski glečeri oslanjaju u potpunosti na rezerve leda iz prošlosti.
Glečeri su mase leda koje se formiraju kada se sneg i led gomilaju tokom vekova i potom polako prekrivaju kopno. Njihovo topljenje je jedno od najupečatljivijih pokazatelja klimatskih promena, pa se glečeri širom sveta ubrzano tope.
Kako to utiče na sve nas?
Topljenje glečera uzrokuju suve zime, zbog čega su snežni pokrivači veoma tanki, kao i visoke temperature tokom leta.
I u našoj zemlji možemo primetiti da su zime sve blaže, a leta paklena.
To prvenstveno utiče na stanovništvo koje živi u regionima nadomak glečera, ali može uticati na celu Evropu.
Skijališta više neće imati snega kako bi privlačila ljubitelje zimskih sportova, ali posledice neće osetiti samo turistički sektor.
Pojačava se rizik od prirodnih katastrofa poput poplava i klizišta. Jezera koja se formiraju unutar glečera bi iznenada mogla da krenu nizvodno i tako zbrišu brojna naselja i infrastrukturu.
Na udaru bi mogle da budu i rezerve pijaće vode.
Tok većih evropskih reka, Rone, Rajne, Dunava i Po, mogle bi tokom letnjih meseci da imaju značajno umanjen vodostaj što bi uticalo i na situaciju u Srbiji, pogotovo kada je reč o transportu robe i brodskom saobraćaju.
Suša bi ugrozila poljoprivredni sektor i snabdevanje vodom. Napravio bi se razdor između ljudi iz nižih predela koji žele da navodnjavaju svoja polja i onih koji skladište vodu u rezervoarima u planinskim predelima.
Naučnici se slažu da je ključno da se smanje emisije štetnih gasova kako bismo zaštitili naše ekosisteme i da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, posebno kada je reč o uticaju sunca ili vetra.
