Period od 2023-2027. godine će gotovo sigurno biti najtopliji registrovan u svetu do sada zbog kombinovanog uticaja zagađujućih gasova sa efektom staklene bašte i meteorološkog fenomena El Ninjo koji podižu temperaturu, upozorila je Svetska meteorološka organizacija (WMO), deo sistema Ujedinjenih nacija.
Temperatura će uskoro preći najambiciozniji cilj Pariskog sporazuma o klimi, upozorila je Svetska meteorološka organizacija.
U Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine naveden je cilj da se obuzda podizanje prosečne temperature planete ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period od 1850. do 1900. godine i ukoliko je moguće na 1,5 stepeni Celziusa u odnosu na te nivoe.
"Postoji 98 odsto verovatnoće da će najmanje jedna od pet narednih godina, kao i taj ukupan petogodišnji period, biti najtopliji registrovani do sada", navela je WMO.
Ta organizacija procenjuje da postoji 66 odsto verovatnoće da će prosečna godišnja temperatura na kopnu za 1,5 stepena Celzijusa preći predindustrijske nivoe tokom najmanje jedne od pet narednih godina.
Danas objavljeni podaci ne znače da će prelazak granice od 1,5 stepeni Celzijusa iz Pariskog sporazuma - koji se odnosi na dugoročno zagrevanje tokom više godina - ostati trajan, rekao je u saopštenju generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO) Peteri Talas.
"Ipak WMO proglašava uzbunu najavljujući da će granica od 1,5 stepeni Celzijusa privremeno da pređe, i da će to biti sve češće", rekao je on.
U Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine naveden je cilj da se obuzda podizanje prosečne temperature planete ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period od 1850. do 1900. godine i ukoliko je moguće na 1,5 stepeni Celziusa u odnosu na te nivoe.
On je rekao da se epizoda meteorološkog fenomena EL Ninjo očekuje narednih mesci i da će to zajedno sa klimatskim promenama koje izazivaju ljudi, uticati da temperatura u svetu poraste na do sada neviđene nivoe.
Ne ostavljajući bilo kakvu iluziju o ozbiljnosti situacije, finski stručnjak je insistirao na tome da se treba pripremiti jer će posledice biti znatne na zdravlje, prehrambenu bezbednost, upravljanje vodama i životnom okolinom.
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji se obično povezuje sa podizanjem temperatura, povećanom sušom u nekim delovima sveta i jakim kišama u drugim. Poslednji put smo e sa tim suočili 2018-2019. godine, a potom je nastupio posebno dug period od gotovo tri godine La Ninje, drugog fenomena koji izaziva suprotne efekte i pad temperature.
Početkom maja Svetska meteorološka organizacija je procenila da je 60 odsto šanse da se EL Ninjo razvije do kraja jula i 80 odsto šanse da će to biti krajem septembra.
Po pravilu El Ninjo podiže svetske temperature u godini koja sledi posle njegove pojave, u ovom ciklusu to bi bila 2024. godina.
Gasovi sa efektom staklene bašte koji su na rekordnim nivoima, u atmosferi sakupljaju toplotu i podižu temperaturu.
"Prosečne temperature u svetu će nastaviti da rastu i sve će nas više udaljavati od klime na koju smo navikli", rekao je Leon Hermason, stručnjak u meteorološkoj službi Britanije.
Prosečne temperature površine zemlje i mora na svetskom nivou su rasle od 1960-ih.
U 2023. godini očekuje se da će prosečne temperature biti više nego one u periodu 1991-2020. u gotovo svim regionima izuzev Aljaske, Južne Afrike, Južne Azije i nekih delova Australije, po navodima WMO. Neki delovi Tihog okeana će verovatno biti svežiji od proseka.
Izvor: Beta
