Evropa je doživela najtopliji mart otkad postoje merenja, s prosečnim temperaturama nešto iznad 6 stepeni Celzijusovih, što je 2,41 stepen više od proseka za period 1991-2020, prema podacima agencije EU-a za klimu Kopernikus.
Globalno, bio je to drugi najtopliji mart ikada zabeležen. Sve je veća zabrinutost da međunarodni cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijske nivoe postaje nedostižan.
Premda je 2024. već probijen prag, cilj se smatra zvanično promašenim samo ako se vrednosti premaše tokom više godina.
Kopernikus je takođe izvestio o najnižem obimu arktičkog morskog leda ikada uočenom u martu. Veći deo srednje Evrope iskusio je neobično suve vremenske uslove. Stres za ekosisteme je već vidljiv, a biljke i životinje su sve više pogođene nedostatkom vlage.
Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze saopštio je da je to bio mesec "kontrastnih padavinskih ekstrema" širom Evrope, pri čemu su mnoga područja doživela najsušniji zabeleženi mart, a drugi najkišovitiji zabeleženi mart u poslednjih najmanje 47 godina.
Nemačka ministarka okoline Štefi Lemke nazvala je trenutnu sušu alarmantnom, upozoravajući da se veliki delovi zemlje suočavaju s neuobičajenom prolećnom sušom. Navela je da klimatska kriza već utiče na poljoprivredu i šumarstvo, povećavajući rizik od šumskih požara i slabije žetve.
(EUpravo zato/Index.hr)
