Topliji i suvlji vremenski uslovi utiču i na količinu snega na Himalajima, a izmenjena snežna granica dovodi do učestalijih šumskih požara i zabrinjavajuće nestašice vode.
Satelitski snimci otkrivaju da se granica na kojoj se sneg akumulira na Himalajima povećava abnormalnom brzinom. NASA otkriva da su naučnici zabrinuti zbog ovog fenomena još od 2021. godine.
Između 11. decembra 2024. i 28. januara ove godine, snežna granica se podigla za skoro 150 metara, što pokazuje koliko se brzo menja.
Prema rečima Maurija Pelta, glaciologa sa koledža Nikols, u proteklom periodu je smo 2022. zabeleženo da su januarske snežne granice bile blizu uobičajenih nivoa.
On je visoke snežne granice u januaru 2021, 2023, 2024. i 2025. nazvao potencijalno "novom normom".
Pored toga, sumnja se da je veliki deo manjka snega uzrokovan sublimacijom, a ne topljenjem. To znači da više snega isparava u vazduh, umesto da se topi i spušta se niz planine. Kako Nasina opservatorija opisuje, sneg gotovo "nestaje u vazduhu".
Šta nam tačno govori pomeranje snežne granice Himalaja?
Naučnici su uznemireni zbog pomeranja snežne granice, jer to može da poveća rizik od šumskih požara i smanji dostupnost vode za lokalne zajednice.
Inače, sezona šumskih požara u Nepalu ove godine je počela ranije. Razlog za to su produžene zimske suše, odnosno, zime sa neuobičajeno malom količinom snežnog pokrivača.
ICIMOD-ov stručnjak za kriosferu, Šer Muhamed, autor izveštaja "Snow Update Report 2024", objasnio je: "Ovo je alarm za istraživače, kreatore politika i zajednice nizvodno: manja akumulacija snega i promene u njegovim nivoima predstavljaju ozbiljno povećan rizik od nestašica vode, posebno ove godine".
Ove nestašice vode takođe mogu da dovedu do propadanja useva, što znači da će zajednice biti suočene i sa nedostatkom hrane.
Iako se abnormalni vremenski obrasci mogu javiti prirodno, ova dugotrajna nestašica snega je zabrinjavajući trend. Umesto izolovanog vremenskog događaja, suve i tople zime postale su obrazac koji traje već četiri godine. Mnogi stručnjaci povezuju superoluje, ciklone, atmosferske reke i druge ekstremne vremenske pojave sa ubrzanim zagrevanjem planete.
Zajednice moraju da preispitaju kako upravljaju vodnim resursima i kako se pripremaju za povećan rizik od požara kako bi se suprotstavile nestašici vode.
Stručnjaci tvrde da zemlje G20 moraju da smanje emisije brže nego ikada ranije kako bi sprečile još veće promene.
Ukoliko bi se zagrevanje planete usporilo, to bi bio najbolji način da se zaustavi podizanje snežne granice i obnovi stabilniji snežni pokrivač.
(EUpravo zato/The Cool Down)
