Nijedan drugi kontinent se ne zagreva tako brzo kao Evropa, pokazuje izveštaj o stanju klime na našem kontinentu "State of the European Climate 2024", objavljen ove nedelje.
Prema tom izveštaju, prošle godine su premašeni brojni temperaturni pragovi, a zabeleženi su i negativni rekordi.
U istraživanju je učestvovalo oko 100 naučnika iz programa EU za praćenje klimatskih promena Kopernikus i Svetske meteorološke organizacije. Cela Zemlja se od industrijalizacije u proseku zagrejala za oko 1,3 stepeni. U Evropi su to 2,4 stepena, prenosi Dojče vele. Osim Islanda, gde je bilo hladnije nego inače, prošle godine u celoj Evropi su zabeležene natprosečne temperature.
"Temperatura mora bila je izuzetno visoka, nivo mora nastavio je da raste, ledeni pokrivači i lednici su nastavili da se tope", objašnjava Samanta Burdžes, jedna od glavnih autorki izveštaja.
I globalno, prošla godina je bila najtoplija otkako postoje meteorološka merenja.
"I to dok koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i dalje raste i 2024. ponovo doseže rekordne vrednosti. Od osamdesetih godina Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka", dodaje Burdžesova.
Poplave i vrućine ugrožavaju ljude i infrastrukturu
To ima dalekosežne posledice. "Kod klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem nije reč samo o globalnim prosecima. One imaju posledice na regionalnom i lokalnom nivou", rekla je Florens Rabijer, glavna sekretarka Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, koji sarađuje s Kopernikusom.
Bilo da se radi o poplavama, ekstremnim vrućinama, olujama ili sušama – život oko 750 miliona ljudi u Evropi sve češće je pogođen ekstremnim vremenskim prilikama – podstaknutim klimatskim promenama koje uzrokuju ljudi.
U Valensiji u Španiji je u poplavama prošle godine u oktobru i novembru poginulo više od 220 ljudi. Količine padavina srušile su sve dosadašnje rekorde i za samo nekoliko sati i uništile automobile, kuće i infrastrukturu. Šteta se procenjuje na više od 16 milijardi evra.
Pre toga, oluja Boris je već izazvala poplave u osam istočnoevropskih zemalja duž hiljada kilometara rečnih tokova.
Prema procenama, u Evropi je prošle godine olujama i poplavama bilo pogođeno 413.000 ljudi, a najmanje 335 ljudi je izgubilo život.
Broj dana s ekstremnim toplotnim opterećenjem 2024. bio je drugi najveći otkako postoje merenja. Posebno je u istočnoj Evropi bilo vrlo vruće i suvo. Jug je još jednom iskusio teške suše, čak i tokom zime.
Na zapadu Evrope, pak, palo je toliko kiše kao retko kada od 1950. godine. Kombinacija suše i obilnih padavina značajno povećava rizik od poplava, jer tvrdo, isušeno tlo ne može u kratkom vremenu da apsorbuje velike količine vode. Time brzo nastaju opasni vodeni tokovi.
Gradovima je potrebna bolja zaštita
"Svaki dodatni delić porasta temperature je važan jer povećava rizike za naše živote, ekonomiju i planetu. Prilagođavanje je nužnost“, izjavila je glavna sekretarka WMO-a Selest Saulo prilikom predstavljanja izveštaja.
Iako emisije koje podstiču klimatske promene i dalje rastu širom sveta, postoji i dobra vest: Evropa je 2024. proizvela više energije iz sunca, vetra i biomase nego ikad pre. 45 posto električne energije došlo je iz klimatski prihvatljivih obnovljivih izvora.
Ipak, države moraju što je moguće brže da preduzmu mere, posebno što se tiče zaštite od poplava i toplotnog stresa, upozoravaju naučnici.
Samanta Burdžes upozorava da bi dugoročno globalno zagrevanje iznad 1,5 stepeni moglo da dovede do dodatnih 30.000 smrtnih slučajeva u Evropi zbog ekstremnih vrućina.
Kao pozitivno se ističe da više od polovine evropskih gradova već razvija planove kako bi se prilagodili ekstremnim vremenskim uslovima i bolje zaštitili svoje građane.
Pariz, Milano, Holandija i Glazgov prednjače u tome. Tamo se ubrzano razvija infrastruktura za zaštitu klime, šire se zelene površine za hlađenje grada i intenzivno se sprovode mere zaštite od poplava.
(EUpravo zato/Dojče Vele)
