Poljoprivrednici u Grčkoj blokirali su državne puteve i granične prelaze sa više od 5.000 traktora tokom protekle nedelje, nakon što su im isplate kasnile mesecima zbog skandala u vezi sa sredstvima EU.
Problem je nastao kada je Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) utvrdilo da su neki podnosioci zahteva za subvencije prijavljivali vlasništvo nad zemljištem koje zapravo ne poseduju. Drugi su prijavljivali farme ili pašnjake na lokacijama daleko od mesta gde žive, ili su koristili lažne adrese i falsifikovane ugovore o zakupu.
Skandal je naterao vladu da ukine OPEKEPE, agenciju zaduženu za raspodelu evropskih poljoprivrednih subvencija, i da poslove prebaci na Nezavisnu upravu za javne prihode (AADE). Hiljade poljoprivrednika ostale su mesecima neisplaćene ili podplaćene zbog stalnih revizija, koje, kako kažu, stavljaju poštene ljude u isti koš sa onima koji su zloupotrebljavali sistem.
Prema grčkom Ministarstvu poljoprivrede, oko 44.000 proizvođača trenutno ne prima avansna plaćanja iz evropskih fondova zbog raznih problema, uključujući i nerešene sporove oko vlasništva nad zemljištem.
Nedostatak zemljišne knjige
Koren problema leži u izrazito rascepkanoj strukturi vlasništva nad zemljištem, naročito u severnoj Grčkoj, gde mnogi ljudi poseduju sitne parcele koje često nisu povezane jedna s drugom. Ova pojava datira još iz završne faze grčko-turskog rata 1922. godine, kada je tokom razmene stanovništva iz Turske stiglo 1,2 miliona izbeglica. Mnogi od njih dobili su male parcele zemlje, koje su njihove porodice zadržale do danas. Kako je zemlja prelazila na potomke, parcele su postajale sve manje i brojnije.
Zbog te fragmentacije, poljoprivrednici su decenijama koristili usmene dogovore kako bi olakšali obradu zemljišta i smanjili troškove navodnjavanja. Ti dogovori su, sve do prošle godine, bili prihvaćeni kao validni za dobijanje EU subvencija.
Poljoprivrednici se obraćaju Briselu
Jorgos Kasapoglu, poljoprivrednik sa severa Grčke, rekao je za Euractiv da "Brisel mora da shvati da grčko zemljište nije kao nemačko".
"Vlasništvo je rascepkano", objasnio je.
Vlada je još u maju 2010. trebalo da uspostavi zemljišni registar, kao deo reformi koje su bile uslov za dobijanje finansijske pomoći tokom velike ekonomske krize. Registar je bio i jedan od uslova za pristupanje sredstvima EU za oporavak posle pandemije. Ipak, ni danas ne postoji zemljišna knjiga koja pokriva celu državu.
"Sama država krši zakon. Nisu poljoprivrednici krivi što vlada nije završila katastarske mape i zemljišni registar, ta situacija omogućava pojedincima da zloupotrebljavaju rupe u sistemu i izvlače novac iz EU fondova", rekao je Janis Panagis, potpredsednik Poljoprivrednog udruženja Seresa na severu zemlje.
Problemi u praksi
Kasapoglu navodi primer u kojem je razmenio zemlju sa kolegom koji je tu parcelu uzeo u zakup, uredno plaćajući vlasniku najamninu.
"Njegova njiva mi je omogućila da obrađujem više od jednog hektara", rekao je, dodajući da je to prosečna veličina gazdinstva u tom kraju.
"AADE vidi da ja nisam platio prvom vlasniku direktno i tvrdi da nemam pravo na subvenciju, da činim prevaru", rekao je. Dodaje da su poljoprivrednici tokom revizija priložili overene izjave pravih vlasnika zemljišta, kojima potvrđuju da je zakup plaćen i prijavljen. Ovoga puta, međutim, izjave nisu uvažene, pa se više poljoprivrednika sada suočava sa sudskim postupcima.
Kasapoglu kaže da, čak i ako na kraju budu oslobođeni, sudski procesi mogu trajati godinama. "Do tada postoji rizik da bankrotiramo", upozorio je.
Panagis ističe da je prelazak sa OPEKEPE na AADE bio veoma težak.
"I sa OPEKEPE-om smo se mučili da se snađemo", rekao je, dodajući da je agencija ipak razumela "strukturne probleme severne Grčke", dok nova uprava gleda samo na naplatu poreza.
Kako bi smirio nezadovoljne poljoprivrednike, ministar ruralnog razvoja i hrane Kostas Tsiaras priznao je da na poljoprivrednike utiče mnogo negativnih faktora: klimatska kriza, pad proizvodnje, visoki troškovi i reorganizacija OPEKEPE-a. Vlada će, rekao je, pokušati da ubrza isplatu evropskih sredstava i pozvao poljoprivrednike da daju prednost dijalogu, a ne blokadama puteva.
(EUpravo zato/Euractiv)
