Kraj je marta – širom Srbije, ratari i voćari pripremaju parcele pred tekuću sezonu, što nažalost podrazumeva i spaljivanje raznih poljoprivrednih ostataka. U međuvremenu, u ovo doba godine vremenski uslovi su često relativno suvi i vetroviti, odnosno, povoljni za širenje vatre.
Usled kombinacije ovih faktora, mart i april čine jedan od "kritičnih perioda" za pojavu šumskih požara u Srbiji, prenosi Klima 101.
Javno preduzeće "Vojvodinašume" je tim povodom objavilo i saopštenje 10. marta, apelujući na građane da "ne pale vatru na otvorenom prostoru, ako mesto za to nije predviđeno, vidno obeleženo i propisno obezbeđeno".
Istovremeno, a usled otapanja snežnog pokrivača i promene režima padavina, ovaj period je kritičan i za pojavu bujičnih poplava, koje karakterišu nagli i intenzivni tokovi vode i velike količine nanosa.
Ali šumski požari i bujične poplave ne dele samo sezone povećane opasnosti. Ove dve pojave su zapravo povezane, i iako to možda nije intuitivno ili očigledno, one pospešuju jedna drugu.
Jedan primer te povezanosti mogli smo da vidimo prošle godine, kada je katastrofalna bujična poplava pogodila Donju Jablanicu u Bosni i Hercegovini i odnela 19 života. Jedan od uzročnika ove katastrofe bili su i šumski požari.
Kako je to moguće?
Ključ veze između požara i poplava je u eroziji zemljišta
Odgovor leži u prirodi odnosa šumskih požara i bujičnih poplava.
Naime, jedna od ključnih posledica šumskih požara je i erozija zemljišta. U odsustvu vegetacije koja stabilizuje zemljište, padavine lako ispiraju površinski sloj zemlje, bogat hranljivim materijama neophodnim za rast biljaka.
Ova degradacija smanjuje plodnost zemljišta, negativno utičući na napore za pošumljavanje i poljoprivrednu proizvodnju. Pored toga, akumulacija erodiranog materijala u rekama i potocima povećava rizik od bujičnih poplava, posebno u planinskim predelima.
Bujične poplave, koje karakterišu nagli i intenzivni tokovi vode, često su izazvane obilnim padavinama na degradiranim i erodiranim površinama. Ove poplave nose sedimente, kamenje i ostatke, izazivajući veliku štetu na infrastrukturi, domaćinstvima i poljoprivrednim površinama.
Međusobna povezanost šumskih požara, erozije zemljišta i bujičnih poplava stvara začarani krug: šumski požari dovode do erozije, erozija povećava rizik od poplava, a poplave dodatno degradiraju pejzaž, produžavajući ekološke i socio-ekonomske izazove.
Poslednjih godina vršena su detaljna naučna istraživanja o ovoj temi. Jedno takvo istraživanje, sprovedeno na primeru šumskih požara u Grčkoj 2021. godine, zaključuje da treba da očekujemo "intenzivnije pojave poplava u prostranstvima nizvodno od spaljenih regija".
U svetlu klimatskih promena, sve postaje rizičnije
Istovremeno, pojavi i intenzitetu šumskih požara i bujičnih poplava doprinose klimatske promene.
Pošto klimatske promene pospešuju pojavu suša i drugih uslova koji „pogoduju” razvoju šumskih požara, oni su sve češći i intenzivniji, a posebno tokom letnjih meseci. Njihova brojnost obara rekorde iz godine u godinu, ugrožavajući i prirodne i antropogene sisteme, kao i ljudske živote.
Istovremeno, sušni periodi, tokom kojih je opasnost od šumskih požara najveća, prekidaju se ekstremnim olujnim epizodama sa velikim količinama padavina, što je takođe posledica uticaja klimatskih promena.
Takva je bila kiša koja je prošle godine pogodila delove Bosne i Hercegovine i izazvala smrtonosne bujične poplave.
Na primeru poplave u Donjoj Jablanici, tokom prethodnih godina, šumski požari su uništavali šume na brdima u okolini sela, što je velike količine zemljišta izložilo eroziji. Kada je u ovim krajevima oktobra prošle godine pala intenzivna kiša, ona je pokrenula taj materijal, koji bi u normalnim uslovima bio zaštićeniji, što je značajno doprinelo šteti koja je nastala u podnožju brda, u naseljenom prostoru.
Kako bi se prikazala veza između šumskih požara, erozije zemljišta i bujičnih poplava, na slici je prikazana karta erozije zemljišta i opožarene šumske površine na području Donja Jablanica u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Prema datoj slici, može da se vidi da na mestima opožarenih površina, zastupljeni su erozioni procesi različitog intenziteta (od vrlo slabe do ekscesivne erozije), kao i različitog tipa od površinske, mešovite do dubinske erozije.
Drugim rečima, ako se ugrozi zaštitna uloga šumskog pokrivača, onda naglo može porasti rizik i od povećane erozije i bujičnih poplava.
Ako su ove pojave udružene u prirodi, onda i naše politike zaštite treba da budu udružene
Zbog svega ovoga bi najbolje bilo govoriti ne o opasnostima po šume, već o "opasnostima u vezi sa šumama" (forest-related hazards), gde je potrebno uključiti i sve opasnosti koje utiču na šume, kao što su požari, ali i sve opasnosti koje šume sprečavaju ili ublažavaju, kao što su bujične poplave. Ove pojave su nerazdvojive u prirodi, i trebalo bi ih posmatrati zajedno, posebno u svetlu klimatskih promena.
Požari zapravo i ne moraju biti posebno intenzivni da bi uticali na zaštitnu ulogu šuma.
Iako je neposredna šteta manja ako je u pitanju požar niskog intenziteta, on svejedno može da izazove lančanu pojavu tzv. biotičkih štetnih agenata (npr. štetočine kao što su insekti ili patogene gljive), koji zatim mogu ugroziti šumski pokrivač i njegovu sposobnost da apsorbuje padavine i uspori protok vode iz zemljišta u vodotokove.
Ovakve posledice požara mogu se osetiti odmah, u toku iste sezone, ako period požara u brdskim krajevima prate intenzivne kiše – ali na posledice se ponekad može čekati i više godina, jer šumski pokrivač ne može brzo da se regeneriše, pa bujične poplave danas mogu da budu opasnije zbog požara koji su se dogodili prethodnih sezona.
Sve ovo nam govori da je potrebno da prilagodimo i unapredimo načine na koje upravljamo šumama.
Procene rizika treba da se vrše multi-hazardno, odnosno da uključuju udruženo delovanje više različitih hazarda. Potrebno je razviti modele koji prate uticaj šumskih požara na zemljište i samim tim na rizik od poplava, napraviti mape ovih hazarda za konkretna područja, kao i za konkretne vrste šuma.
U nedostatku ovakvog integrisanog pristupa, ostajemo „slepi” prema procesima koji sa sobom nose ogromnu opasnost po ljudske živote, zdravlje, infrastrukturu i imovinu.
Autori teksta su dr Slobodan Milanović - redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, trenutno na poziciji šefa Katedre zaštite šuma gde predaje istoimeni predmet, a angažovan je i na Fakultetu za šumarstvo i tehnologiju drveta Mendelovog univerziteta u Brnu na Katedri za zaštitu šuma i upravljenje divljači, kao i dr Siniša Polovina - asistent sa doktoratom na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za bujice i eroziju, i angažovan je na predmetima iz naučne oblasti Erozija i konzervacija zemljišta i voda.
(EUpravo zato/Klima 101)
· Reaguj
