Kamp na najvišoj planini na svetu prepun je otpada za čije će čišćenje biti potrebne godine, kaže Šerpas ( ili Šerpe - mongolski narod koji govori tibetanskim jezikom) Ang Babu koji je predvodio tim koji je radio na čišćenju smeća i iskopavanju smrznutih leševa u blizini vrha Mont Everesta.
Tim vojnika i Šerpasa koji finansira nepalska vlada uklonio je 11 tona smeća, četiri tela i jedan kostur sa Everesta posle ovogodišnje sezone penjanja.
Pripadnik Šerpasa, Ang Babu, koji je predvodio tim, rekao je da bi čak 40-50 tona smeća još moglo da se nalazi u Južnom Kolu, poslednjem kampu pre nego što penjači konačno krenu da se penju na vrh.
"Uglavnom su to stari šatori, nešto ambalaže za hranu i gasne patrone, boce sa kiseonikom, paketi za šatore i užad za penjanje i vezivanje šatora", rekao je on i dodao da je smeće u slojevima i zamrznuto na 8.000 metara nadmorske visine gde se nalazi pomenuti kamp.
Od kada je vrh prvi put osvojen 1953. godine, hiljade penjača su ga osvojile, ali su za sobom ostavljali mnogo više od otisaka stopala.
Otpad od davnina
Poslednjih godina, na zahtev vlasti da penjači kupe svoje smeće i vrate ga natrag sa sobom, zajedno sa povećanom svešću penjača o životnoj sredini, značajno je smanjena količina đubreta. Međutim, to nije bio slučaj ranijih decenija.
"Većina smeća je iz starijih ekspedicija", rekao je Ang Babu.
Šerpasi su sakupljali otpad i tela sa viših mesta, dok su vojnici nedeljama radili na nižim nivoima i području baznog kampa tokom popularne prolećne sezone penjanja, kada su vremenski uslovi povoljniji.
Ang Babu je rekao da je vreme predstavljalo veliki izazov za njihov rad u oblasti Južnog Kola, gde je nivo kiseonika oko jedne trećine normalne količine, vetrovi se brzo pretvaraju u mećave, a temperature padaju.
"Morali smo da čekamo lepo vreme da sunce otopi ledeni pokrivač. Ali dugo čekati u tom stavu i uslovima jednostavno nije moguće. Teško je biti ovde dugo sa veoma niskim nivoom kiseonika", rekao je on.
Iskopavanje smeća je takođe veliki zadatak, jer je ono zaleđeno i razbijanje blokova nije lako.
Bilo su potrebna dva dana da se iskopa jedno telo u blizini Južnog Kola koje je bilo zamrznuto u stojećem položaju, duboko u ledu. Na kraju, tim je morao da se povuče u niže kampove zbog pogoršanja vremena, pa da nastavi nakon poboljšanja vremenskih uslova.
Drugo telo je bilo sakriveno na visini od 8.400 metara i trebalo je 18 sati da se odvuče do kampa 2, gde ga je pokupio helikopter.
Tela su prebačena u Univerzitetsku bolnicu Tribhuvan u Katmanduu radi identifikacije.
Fokus na spasavanju, ne na otpadu
Od 11 tona uklonjenog smeća i tri tone raspadljivih predmeta odvezeno je u sela u blizini baze Everesta, a preostalih osam su nosači prevezli, a zatim kamionima odvezli u Katmandu. Tamo je sortiran za reciklažu u postrojenju "Agni Ventures", agencije koja upravlja reciklažnim otpadom.
"Najstariji otpad koji smo primili bio je iz 1957. godine, a to su bile punjive baterije za lampe", rekao je Sushil Kadga iz agencije.
Zašto penjači ostavljaju smeće za sobom?
"Na toj velikoj nadmorskoj visini život je veoma težak, a kiseonika je veoma malo. Dakle, penjači i njihovi pomagači su više fokusirani na spasavanje", rekao je Kadga.
(JA/EUpravo zato/AP)
