Tim stručnjaka iz Kine i Nemačke možda je pronašao svojevrsni "eliksir dugovečnosti" za litijum-sumporne baterije, stoji u laboratorijskim rezultatima objavljenim u časopisu "Nature".
Međunarodna grupa stručnjaka iz više institucija iskoristila je sumpor, zajedno sa borom, litijumom, fosforom i jodom ili litijum tioborofosfat jodidom kako bi formirala smešu nalik na staklo koja može da služi kao čvrsti elektrolit.
"Ovaj materijal se pokazao ključnim, ubrzao je kretanje elektrona kroz redoks reakcije, što je dovelo do bržih reakcija", istakao je istraživač Bob Jirka.
Kada baterije rade, joni se kreću između dve elektrode kroz elektrolit, koji je često u tečnom stanju. Čvrste varijante, koje se smatraju sigurnijom alternativom, proučavaju se u brojnim laboratorijama.
Porozna struktura materijala pogodna je za kretanje jona, što je ključno za rad baterija. Štaviše, paket koji se proučavao je zadržao više od 80 odsto svog kapaciteta čak i nakon 25.000 ciklusa punjenja i pražnjenja, navodi se u studiji.
Ovi stručnjaci su se tako pridružili drugim istraživačima širom sveta u potrazi za vrhunskom baterijom koja nadmašuje pouzdanu litijum-jonsku tehnologiju. Cilj je da se smanji veličina, ali i troškovi baterijskih paketa, što bi imalo pozitivan uticaj na industriju, uključujući električna vozila i druge tehnologije.
Baterije od litijuma i sumpora sve više privlače pažnju zbog niže cene i velikog kapaciteta, pa se smatra da su među najperspektivnijim naslednicima litijum-jonskih baterija.
"Tech Xplore" sugeriše da se najvećim izazovima, koje podrazumevaju gubitak jona, širenje unutar paketa i degradacija tokom ciklusa, ipak može rukovoditi.
Prototip istraživanja kineskih i nemačkih naučnika nadmašio je standardne litijum-jonske baterije, koje počinju da degradiraju nakon 1.000 ciklusa. Pored toga, baterija sa sumporom pokazala je dobre performanse i pri visokim temperaturama.
Eksperimenti sa baterijama često dovode naučnike do korišćenja jedinstvenih materijala. U Australiji, jedan tim istražuje upotrebu antiseptika Betadina u litijum-sumpornoj hemiji. Istraživači u Argentini koriste krzno krava u ćelijama baterijskih paketa kako bi stvorili pristupačne jedinice.
Baterije nove generacije ključne su za prelazak na čistiju energiju.
Prema određenim procenama, biće potrebno najmanje 30 miliona tona minerala godišnje kako bi se omogućila energetska tranzicija. To je velika količina, ali i dalje znatno manja od 16,5 milijardi tona fosilnih goriva. Razvojem baterija koje koriste uobičajene i lako dostupne materijale, naučnici mogu da ubrzaju prelazak na električna vozila i skladište obnovljive energije na mrežnom nivou.
Veliki natrijum-jonski baterijski sistem u Kini već je u funkciji i može da napaja 12.000 domova, što je još jedan primer inovativne upotrebe materijala.
Korišćenjem baterija za napajanje vozila i skladištenjem energije smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva, ograničava se emisija gasova koji zadržavaju toplotu i umanjuje zagađenje vazduha.
Efikasne baterije već omogućavaju čistiji saobraćaj. Svako električno vozilo koje zameni automobil na benzin ili dizel sprečava emisiju nekoliko tona štetnih gasova godišnje, prenosi The Cool Down. Uz to, vozači mogu da uštede na gorivu i održavanju.
(EUpravo zato/The Cool Down)
