Ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskom krizom prouzrokovali su više od 765.000 smrtnih slučajeva širom sveta između 1993. i 2022. godine.
Među državama koje trpe najveće ljudske i ekonomske gubitke zbog ekstremnih vremenskih prilika su i tri evropske, pokazao je novi izveštaj.
Od 2006. godine, Indeks klimatskog rizika organizacije "Germanwatch" pokazuje kako ekstremni vremenski događaji pogađaju države širom sveta.
U izdanju za 2025. godinu navodi se da su vremenske nepogode, direktno povezane sa klimatskom krizom, prouzrokovale više od 765.000 smrtnih slučajeva širom sveta između 1993. i 2022. Zabeleženo je više od 9.400 ekstremnih vremenskih događaja, koji su naneli ekonomske gubitke od skoro 4,2 biliona dolara (4,02 biliona evra).
Poplave, oluje, toplotni talasi i suše bili su najrazorniji. Samo u poplavama je stradala polovina žrtava. Međutim, najveću ekonomsku štetu izazvale su jake oluje, sa ukupnim gubicima od 2,2 biliona evra.
Koje evropske zemlje su najteže pogođene ekstremnim vremenskim pojavama?
Među 10 država najteže pogođenih klimatskim promenama su i tri članice Evropske unije.
Italija
Tokom 30 godina, koje izveštaj obuhvata, Italija je peta najteže pogođena zemlja na svetu. Ekstremni vremenski uslovi odneli su oko 38.000 života, dok su ekonomski gubici dostigli 57,8 milijardi evra.
"Germanwatch" ističe da su 2003. i 2022. godina bile posebno smrtonosne zbog ekstremnih temperatura i posledica suša, požara, smanjenja poljoprivredne proizvodnje, oštećenja infrastrukture i pritiska na zdravstveni sistem i energetsku mrežu.
Takođe se pominju velike poplave duž reke Po, koje su nanele veliku štetu 1994. i 2000. godine.
Grčka
Grčka se nalazi na sedmom mestu po pogođenosti klimatskim katastrofama, uglavnom zbog visokog broja smrtnih slučajeva u odnosu na broj stanovnika. Između 1993. i 2022. godine, stradalo je 34.000 ljudi.
Ekstremna vrućina 2022. godine, kada su temperature u gradu Ftiotida dostigle 42,1°C, odnela je više od 3.000 života.
Šumski požari, poput onih 1998, 2007. i 2022. godine, redovno ugrožavaju egzistenciju ljudi i nanose ogromne štete poljoprivredi.
Ukupni ekonomski gubici u Grčkoj premašili su 6,7 milijardi evra u poslednjih 30 godina.
Španija
Španija se takođe visoko kotira po broju žrtava vremenskih nepogoda povezanih s klimatskim promenama.
Prema izveštaju, između 1993. i 2022. godine, Španija je pretrpela brojne toplotne talase. Alarmantno je bilo 2003. i 2022. godine kada je zabeležena visoka stopa smrtnosti zbog vrućine, a nastala je i značajna šteta zbog suša i požara.
Posebno se pamte suša 1999. na jugu Španije i jake poplave 2019. u jugoistočnim regijama, koje su dovele do ljudskih žrtava i ogromnih gubitaka u poljoprivredi, imovini i infrastrukturi.
Tokom tri decenije, Španija je zabeležila 27.000 smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od oko 24 milijarde evra.
Toplotni talas iz 2022. bio je jedan od najgorih
"Izuzetno uporan" toplotni talas je 2022. godine pogodio Italiju, Grčku, Španiju, Portugal, Bugarsku i druge delove Evrope. Izveštaj navodi da je to bio glavni uzrok smrtnosti te godine.
Evropski klimatski servis Kopernikus je saopštio da je te godine zabeleženo najtoplije leto Evropi, dok su prosečne temperature na jugozapadu kontinenta bile najviše od 1950. godine.
Ovaj toplotni talas izazvao je suše i šumske požare širom kontinenta, pri čemu je Evropska opservatorija za suše izjavila da je to bila najgora suša u poslednjih 500 godina.
Nema dovoljno volje da se problemi reše
Kako sedam od deset najpogođenijih zemalja u 2022. godini pripadaju grupi visoko razvijenih država, izveštaj naglašava potrebu za jačim upravljanjem klimatskim rizicima na globalnom nivou.
"Zemlje s visokim standardom i velikim emisijama moraju da prepoznaju hitnost ubrzavanja mera ublažavanja klimatskih promena. Tokom poslednjih 30 godina, gubici od 4,2 biliona dolara (4,02 biliona evra) su ekvivalentni celokupnom BDP-u Nemačke", rekao je Dejvid Ekstajn, viši savetnik za klimatske finansije i investicije u organizaciji "Germanwatch" i jedan od autora studije.
Izveštaj sugeriše da je u interesu bogatih i visoko zagađujućih zemalja da povećaju klimatske mere, uključujući izdvajanje sredstava iz budžeta koja su u skladu s ciljem da se globalno zagrevanje drži ispod 1,5°C.
Ipak, Laura Šefer, šefica odeljenja za međunarodnu klimatsku politiku u "Germanwatch"-u, ističe da protekle tri decenije pokazuju da su zemlje Juga posebno pogođene ekstremnim nepogodama.
"Ako bi podaci iz tih zemalja bili jednako sveobuhvatni kao oni iz mnogih zemalja Severa, mogli bismo da vidimo još veću ekonomsku i ljudsku štetu. Postoji sve više dokaza da ulazimo u kritičnu i nepredvidivu fazu klimatske krize, koja će dodatno pogoršati sukobe, destabilizovati društva i negativno uticati na globalnu bezbednost ljudi", poručila je.
Organizacija takođe naglašava da COP29 nije uspeo da postavi nove ciljeve klimatskog finansiranja, koji bi uzeo u obzir urgentne potrebe zemalja u razvoju.
Iako je dogovoreno da se do 2035. godišnje ulaže 300 milijardi dolara (288,8 milijardi evra) u klimatske fondove, smatra da to nije dovoljno već predstavlja "minimalan odgovor".
(EUpravo zato/Euronews)
