Prodaja toplotnih pumpi u Evropi je prošle godine pala za 23 odsto, što znači da se vratila na nivo pre rata u Ukrajini usporavajući tako udaljavanje od kotlova na gas.
Potražnja za "čistim" uređajima za grejanje smanjila se za oko 50 procenata u Belgiji i Nemačkoj, dok je u Francuskoj pala za 39 odsto, prema podacima iz 13 zemalja koje pokrivaju 85 odsto evropskog tržišta toplotnih pumpi.
Jedina zemlja koja se izdvojila iz ovog trenda bila je Velika Britanija, gde je prodaja porasla za 63 procenta između 2023. i 2024. godine.
Toplotne pumpe, koje zagrevaju prostorije koristeći istu tehnologiju kojom frižideri hlade hranu, smatraju se ključnim uređajima za smanjenje zavisnosti od uvoznog gasa i usporavanje globalnog zagrevanja.
Iako ranije nisu bile toliko poznate, postale su izuzetno popularne u Evropi nakon što je rat u Ukrajini drastično povećao cene gasa.
"Vrlo snažan rast u 2022. i 2023. godini, povezan s ratom i cenama gasa, nije imao uporište u politici. Čovek bi pomislio da će Evropa – s neprijateljem pred vratima, i s energetskom bezbednošću i suverenitetom kao ključnim političkim temama – preduzeti korake koji su društvu zaista potrebni", rekao je Pol Keni, generalni direktor Evropskog udruženja za toplotne pumpe (EHPA).
EHPA navodi da je pad prodaje u 2024. godini uzrokovan političkom neizvesnošću, promenama u programima subvencija i slabom ekonomijom, što je dovelo do ukupnog smanjenja instalacija grejnih sistema.
Analitičari smatraju da bi ovo mogao biti efekat povratka u normalu nakon dve izuzetno uspešne godine, ali ipak teško objašnjavaju razmere pada. U 2024. godini prodato je dva miliona toplotnih pumpi, isto kao i 2021, uprkos visokim cenama gasa i kontinuiranim bezbednosnim pretnjama u Evropi.
"Iznenađujuće, s obzirom na to da gasna kriza još nije gotova. Ovo su zaista neizvesna vremena, a usporavanje prodaje toplotnih pumpi neće pomoći energetskoj sigurnosti", rekla je Džes Ralston iz istraživačkog centra za energetiku i klimu "Energy and Climate Intelligence Unit".
"Ako ne pređemo na toplotne pumpe, suočićemo se s još većom nestabilnošću, kako u računima za domaćinstva, tako i u veleprodajnim cenama gasa", dodala je.
Toplotne pumpe su skuplje od gasnih kotlova, ali su obično jeftinije za korišćenje i donose manje društvenih troškova u vidu zagađenja vazduha i ekstremnih vremenskih nepogoda.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svojim planovima za brzu dekarbonizaciju pokazuje da će udeo toplotnih pumpi u globalnoj prodaji grejnih uređaja porasti sa 10 odsto u 2022. na 50 odsto do 2026. godine.
U zemljama poput Nemačke i Velike Britanije, toplotne pumpe su takođe bile na udaru dezinformacija, koje vlasti tek sada počinju da suzbijaju.
Pad prodaje je pogodio i proizvođače. EHPA navodi da je sektor toplotnih pumpi uložio milijarde evra u dodatne proizvodne kapacitete od početka rata, ali da mnogi od njih sada stoje neiskorišćeni. Procene pokazuju da je najmanje 4.000 radnih mesta izgubljeno, dok je još 6.000 radnika pogođeno skraćenim radnim vremenom ili drugim merama.
EHPA poziva Evropsku komisiju i nacionalne vlade da stave toplotne pumpe u centar novog industrijskog plana EU, čiji je cilj usklađivanje klimatskih, konkurentskih i geopolitičkih ciljeva Unije.
Pol Keni je pad prodaje nazvao "propuštenom prilikom" za Evropu.
"Bez toplotnih pumpi, ne možemo da se oslobodimo ruskog, američkog ili bilo čijeg drugog gasa", zaključio je, prenosi Gardijan.
(EUpravo zato/Guardian)
