Kako se navodi u Nacrtu nacionalnog plana prilagođavanja klimatskim promenama, procena je da će nivo Jadranskog mora porasti za 35 centimetara.
To može izazvati eroziju plaža, obalne poplave, zaslanjivanje zemljišta i vode, što bi imalo dalekosežne posledice po turizam, infrastrukturu i prirodna staništa Crne Gore.
Najugroženija područja uključuju Ulcinj, Bar, Tivat i delove Bokokotorskog zaliva, gde se očekuje da će kombinacija porasta nivoa mora, intenzivnih talasa i morskih struja ubrzati eroziju i otežati održavanje obalne infrastrukture.
Posebno su pogođeni regioni poput Ulcinjske solane, Ade Bojane, južnog dela Velike plaže, kao i Tivatska i Morinjska solila i ovo predstavlja direktnu pretnju, ne samo za ekosisteme već i za ekonomske aktivnosti.
U ovom strateškom dokumentu stoji da je funkcionalnost vitalne infrastrukture kao što su luke, marine i brodogradilišta takođe ugrožena, što kasnije smanjuje ukupnu turističku privlačnost primorskih regiona.
Inače, ovaj dokument je urađen u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i pruža analizu stanja najugroženijih sektora.
U skladu sa njim, autori su predložili mere za saniranje i prevenciju negativnih posledica klimatskih promena po Crnu Goru.
Porast srednje godišnje temperature mora
Osim porasta nivoa mora, Crna Gora, odnosno Jadransko more se suočava i sa povećanjem srednje godišnje temperature mora.
U periodu od 1980. do 2023. godine ona je skočila za čak 1,7 stepeni Celzijusa, a očekuje se da će na kraju 21. veka, u skladu sa scenarijem visokih emisija gasova sa efektom staklene bašte, temperatura površine mora biti 2,5 do 3,5 stepeni Celzijusa viša od one iz referentnog perioda, od 1971. do 2000. godine.
Ovaj porast ne samo da će uticati na ekosisteme, već će dodatno ubrzati proces erozije obala i negativno uticati na turističku privlačnost crnogorskih plaža, piše u nacrtu.
Načelnica Odsjeka za primijenjenu meteorologiju i klimatske promene u Zavodu za hidrometeorologiju i seizmologiju (ZHMS), Mirjana Ivanov, kaže da je porast nivoa mora rezultat termičkog širenja vode usled dizanja temperature mora, a da do njega dolazi zbog globalnog zagrevanja.
Prema proceni Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), 75 odsto povećanja nivoa mora projektovanog do kraja ovog veka biće uzrokovano termalnom ekspanzijom, a 25 odsto otapanjem glečera i leda na Arktiku, Antarktiku i Grenlandu.
„Kada se radi o projekcijama budućeg nivoa mora kod nas, basen Jadrana je iz više razloga još teško preciznije izmodelirati u tom smislu. Podaci iz projekta Upravljanje obalnim pojasom Crne Gore (CAMP) ukazuju da se može očekivati porast od 69 centimetara prilikom vremenskih nepogoda, odnosno 96 centimetara uzimajući u obzir kalibraciju nivoa mora u odnosu na normalnu nulu Trsta", rekla je Ivanov za agenciju MINA.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
