Ukupna ekonomska šteta od zagađenja plastikom do polovine veka procenjena je. Ukoliko ona nastavi da raste i to bez mera zaštite, dostići će čak 731 milijardu dolara.
O važnosti okeana govori i činjenica jer oni regulišu globalne temperature. Osim toga tu je i proizvodnja kiseonika, te apsorpcija ugljen-dioksida, a morska staništa mogu da skladište deset puta više ugljenika po hektaru nego kopneni ekosistemi.
Veoma negativan uticaj na okeane vrše klimatske promene. Porast emisija gasova s efektom staklene bašte dovodi do zagrevanja vode, ona više isparava pa oluje postaju jače, a padavine obilnije.
Kako je voda okeana sve toplija, ona se više širi, što uz topljenje glečera podiže nivo mora.
Inače, više od 680 miliona ljudi na svetu živi pored ili blizu okeana. Porast temperature povećava kiselost okeana, što uzrokuje promene u staništima i nestanak vrsta, ugrožavajući snabdevanje hranom i egzistenciju onih koji žive u tim područjima.
Naučnici procenjuju da više od 170 biliona komada plastike pluta u okeanima širom sveta
Zagađenje plastikom uništava biodiverzitet okeana, a plastika u okeanu utiče na ribarstvo, akvakulturu, priobalni turizam i industriju brodarstva.
Procena stručnjaka je da više od 170 biliona komada i delića plastike pluta u okeanima širom sveta, i ukoliko se to nastavi istim tempom, to bi moglo da prouzrokuje ekonomsku štetu od 197 milijardi dolara do 2030, a 434 milijarde do 2050, sugeriše izveštaj osiguravajuće kompanije Allianz Trade.
Navodi se da bi, ukoliko proizvodnja plastike nastavi da raste bez uvođenja mera za ublažavanje posledica, troškovi bi mogli porasti na 229 milijardi dolara do 2030. i čak 731 milijardu dolara do 2050. godine.
Finansiranje od suštinskog značaja
Proizvodni procesi u energetskom, industrijskom i potrošačkom sektoru imaju najštetnije efekte na ekosistem okeana i iz njega zatim dobijaju veliku količinu sirovina.
Ako se svetski okean posmatra kao privreda, sedma je po veličini u svetu, sa ukupnom vrednošću robe i usluga od 2,5 biliona dolara godišnje.
Očuvanje okeana jedan je od ciljeva održivog razvoja, ali investicije u to iznose samo 25,5 milijardi dolara godišnje, što je daleko ispod potrebnih 174 milijarde dolara.
Kako bi javni i privatni investitori ulagali u okean, kreatori politika treba da stave naglasak na povrat ulaganja u očuvanje okeana, koristeći opcije kao što su fondovi za očuvanje i razni podsticaji.
Turizam bi takođe mogao doprineti finansiranju očuvanja mora, kroz naplaćivanje naknada, dok bi zatim mogao da se uloži u projekte priobalnih zajednica, čime bi im se obezbedili resursi za očuvanja okeana.
Očuvanje okeana
Kako bismo zaustavili klimatske promene više nije dovoljno samo da smanjimo emisije, već je neophodno i da višak CO2 uhvatimo i uklonimo iz atmosfere.
Postoji nekoliko tehnika za uklanjanje ugljenika iz atmosfere uz pomoć okeana.
To bi recimo bila obnova obalnih ekosistema kao što su mangrovi, slane močvare ili livade morske trave, koje hvataju veće količine CO2 nego kopnene šume, jer ovi ekosistemi pružaju zaštitu od poplava i ciklona.
Te strategije se mogu koristiti kao dopuna merama koje se sprovode na kopnu, a uključuju pošumljavanje i direktno hvatanje i skladištenje ugljenika iz vazduha.
Kroz jačanje cirkularne ekonomije, osim što bi se poboljšalo zdravlje okeana, ostvarile bi se značajne ekonomske koristi, sa procenjenim potencijalom rasta svetske privrede za 4,5 biliona dolara već do 2030. godine.
Pored reciklaže i ponovne upotrebe, tu je praksa industrijske simbioze, koja podrazumeva ponovno korištenje otpada jedne industrije kao inputa za drugu ili proizvodnju obnovljivih i biorazgradivih proizvoda. Kako bi se ograničilo zagađenje okeana nutrijentima, potrebno je kontrolisati i ograničiti zagađivače iz poljoprivrede i industrije unapređivanjem navodnjavanja, tretmana otpadnih voda i kontrolisanjem upotrebe pesticida.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
