"Samo tako što ćemo pokazati da demokratija funkcioniše za ljude i da daje rezultate, možemo stvoriti snažniju Uniju. Evropa može napredovati samo ako demokratija napreduje", ovim rečima Ursula fon der Lajen otvorila je dokument koji je Evropska komisija nazvala Evropski demokratski štit.
Ovaj dokument nastaje u trenutku kada poslednji Eurobarometar ukazuje da Evropljani kao prvi problem navode rastuće nepoverenje javnosti prema demokratskim institucijama i procesima (49 posto), potom manipulaciju informacijama iz inostranstva, mešanje i dezinformacije, uključujući i u kontekstu izbora (42 posto), kao i nedostatak transparentnosti u pogledu toga da li se politički sadržaj na internetu promoviše putem novih tehnologija, poput veštačke inteligencije (32 posto).
Imajući to u vidu, Evropska komisija iznosi veliki broj mera koje će imati praktičan efekat kako u državama članicama, tako i u državama kandidatima.
EU i demokratske vrednosti
Sa ugovornog stanovišta, vrednosti na kojima počiva EU prvi put se eksplicitno navode u Ugovoru iz Amsterdama iz 1999. godine, među kojima su posebno istaknute demokratija, sloboda, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavina prava.
Potom, sa ciljem razvoja kataloga ljudskih prava i sloboda, po ugledu na UN i Savet Evrope, EU 2000. godine usvaja Povelju o osnovnim pravima. Ipak, ovaj potez bio je deklarativne prirode, s obzirom na to da Povelja tada nije bila uvrštena u pravni sistem EU. Ovaj problem rešen je tek stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona 2009. godine, kada su prepoznata sva prava, slobode i principi zapisani u Povelji o osnovnim pravima, uz dodatak da ona dobija istu pravnu snagu kao i osnivački ugovori EU.
Svi ovi akti ukazuju da osnovna prava EU, ljudska prava, demokratija i vladavina prava predstavljaju neodvojivi deo funkcionisanja Unije, odražavajući se na veliki broj njenih politika, uključujući čak i spoljnu politiku.
Sa tim u vidu, polazna osnova Demokratskog štita jeste da je evropska demokratija pod nikad snažnijim unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima. Ovde se pritom ne misli samo na države članice, već i na države kandidate. Zato se u dokumentu naglašava da je od suštinskog značaja pružiti podršku svim kandidatima da učvrste i ojačaju svoje demokratske institucije.
Ti pritisci obuhvataju rastući ekstremizam i polarizaciju, opadajuće poverenje i angažovanost građana, pretnje integritetu izbora i pluralizmu javne debate i slobode govora, kao i pogoršanje okruženja u kojem deluju novinari i civilno društvo.
Posebnu zabrinutost izaziva Rusija, koja se optužuje za vođenje intenzivnog hibridnog rata protiv Evrope, a čiji efekti mogu imati dugotrajne posledice po poverenje građana u demokratske sisteme.
Tri prioritetne oblasti
1. Jačanje situacione svesti i kapaciteta za reagovanje radi zaštite integriteta informacionog prostora
Među velikim brojem predloga posebno se ističe onaj koji podrazumeva uspostavljanje Evropskog centra za demokratsku otpornost. Zamišljeno je da Centar ponudi okvir za jačanje koordinacije i razmene informacija između institucija, tela, kancelarija i agencija EU i država članica, kao i za podršku operativnoj saradnji i jačanju kapaciteta.
Rad Centra će takođe doprineti jačanju tzv. "situacione svesti", odnosno zajedničkog kapaciteta da se pretnje predvide, otkriju i na njih odgovori, što podrazumeva osnaživanje građana, društva i institucija i jačanje njihove otpornosti. Suštinski, Centar će povezivati postojeće mreže i strukture država članica koje rade na prevenciji, otkrivanju, analizi i odgovoru na obrasce pretnji u informacionom prostoru, te će raditi na razvoju zajedničkih pristupa, praksi i metodologija, kao i na razmeni relevantnih podataka i analiza.
Istovremeno, platforma će okupiti sve zainteresovane strane, kao što su organizacije civilnog društva i akademska zajednica. Konačno, Centar će biti otvoren i za uključivanje država kandidata, kako bi im se pružila podrška i podstaklo međusobno učenje.
2. Ojačavanje demokratskih institucija, slobodnih i poštenih izbora i slobodnih i nezavisnih medija
S obzirom na to da je očuvanje osnovnih institucija sveobuhvatan proces, Komisija predlaže veliki broj mera kako bi unapredila svoje delovanje u tom pravcu. Među tim merama izdvaja se namera da se saradnja sa državama članicama ojača u okviru Evropske mreže za izbornu saradnju (ECNE). Iako ova mreža postoji već više godina, cilj je da se njeni kapaciteti unaprede.
Nova tematska prioritizacija podstaknuće sistematičniju razmenu znanja i iskustava o temama kao što su integritet izbora, upravljanje rizicima i spremnost u vezi sa izborima, nagledanje izbora, uključujući finansiranje, bezbednost političkih kandidata i izabranih predstavnika, kao i uticaj i uloga veštačke inteligencije i drugih novih tehnologija u izbornim procesima.
Na osnovu razmena unutar ECNE, Komisija će pripremiti zbirku zajedničkih referenci i standarda za izborne procese. Takođe će podsticati kratkoročne razmene nacionalnih eksperata među državama članicama.
Pošto su države kandidati redovno mete izbornog mešanja, i one će biti bliže i sistematičnije uključene u rad ECNE, uključujući i kroz posebne sastanke.
3. Povećanje društvene otpornosti i angažovanosti građana
Blisko povezano sa ispunjenjem ovog prioriteta jeste i Strategija EU za civilno društvo (o kojoj je nedavno bilo reči). Osnovna pretpostavka jeste da angažovani i osnaženi građani i aktivno civilno društvo predstavljaju okosnicu demokratije. Kako bi došlo do takvog snaženja, Evropska komisija predstavlja niz mera u oblasti obrazovanja, aktivnosti medijske pismenosti van obrazovnog sistema, podsticanja angažovanja i učešća građana, jačanja demokratije kroz akcije celog društva i obezbeđivanja donošenja odluka zasnovanih na činjenicama.
Komisija će predstaviti vodič EU o demokratiji za građane, kako bi se podstakla svest o njihovim demokratskim pravima u okviru prava i politika EU i o načinima na koje ta prava mogu da se koriste, pri čemu će poseban naglasak biti stavljen na mlade.
Takođe, biće organizovan događaj na visokom nivou posvećen demokratiji, kao i godišnja nagrada za demokratske inovacije. S obzirom da analizirani problemi ne znaju za granice, prilike za učešće na ovakvim događajima će biti otvorene i za građane iz država kandidata.
Komisija predložila niz programa koji će doprineti ciljevima Evropskog demokratskog štita
U okviru narednog višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) za period 2028–2034, Komisija je predložila niz programa koji će doprineti ciljevima Evropskog demokratskog štita. Kako se ističe u dokumentu, predložena sredstva obuhvatiće podršku slobodnim i nezavisnim medijima, radu organizacija civilnog društva, obrazovanju i sveukupnoj demokratskoj otpornosti. Istovremeno, ova tematika će se blisko uvezati i sa odbrambenim pitanjima.
Ono što je ovde posebna novina jeste to da se potrošnja na odbranu posmatra i kao sredstvo za podršku demokratskoj otpornosti, na primer kroz ulaganje u sajber bezbednost, prevenciju hibridnih pretnji ili zaštitu kritične infrastrukture i demokratskih institucija od spoljnog mešanja. Stoga se može zaključiti da unapređenje demokratskih kapaciteta evidentno prevazilazi granice unutrašnje politike i ulazi u sferu bezbednosnih prioriteta EU.
Ovo je značajno i za države kandidate, jer jačanjem svoje demokratije šalju poruku da su spremne da rade na jačanju kolektivne bezbednosti Evrope.
(EUpravo zato.rs)
