Zemlja je osnova naših prehrambenih Sistema. Čak 95 odsto svetske hrane se proizvodi na poljoprivrednom zemljištu. Međutim, trećina tih zemljišta je trenutno degradirana.
Ova degradacija pogađa 3,2 milijarde ljudi širom sveta, a posebno ruralne zajednice i male poljoprivrednike kojima od te zemlje zavisi život, što dovodi do povećane gladi, siromaštva, nezaposlenosti i prisilne migracije. Klimatske promene dodatno pogoršavaju ove probleme, i stavljaju pred ljude velike izazove.
Klima u Srbiji se menja kao i svuda u svetu. Ipak, Srbija se nalazi u širem pojasu Mediterana na kom se klima menja brže od proseka u odnosu na neka druga mesta na planeti.
Srbija se već ugrejala za 1,4 stepena u odnosu na drugu polovinu 20. veka. Poređenja radi, cela planeta se u proseku ugrejala za 1,2 stepena od preindustrijskog perioda.
Zbog tog povećanja temperature imamo niz promena koje se dešavaju u klimatskom sistemu. Imamo toplija sva godišnja doba. Na primer, letnja sezona je toplija čak i više od tih 1,4 stepena, ona je u poslednjih 20 godina toplija više od 2 stepena. Iz tog razloga imamo više toplotnih talasa i promene u padavinama koje nisu toliko drastične, ali su posebno značajne za biljni svet.
Šta se konkretno dešava?
Kada je reč o proleću i letu, najuočljivija je promena količine padavina. Istina, godišnja promena količine padavina nije toliko velika, problem promena količine padavina u toku sezone, a naročito tokom leta.
Sada imamo manje padavina leti, a više tokom proleća. Nekada je tradicionalno jun bio mesec sa najvećom količinom padavina, a sada je to maj. Takođe, imamo dugačake sušne periode posle kojih dođu intenzivni periodi padavina tokom kojih odjednom padne velika količina kiše, često i grad. Kada u poljoprivredi padne velika količina padavina u kratkom vremenskom periodu, nastaje problem za biljke jer one ne mogu da iskoriste svu tu količinu vode.
Kada govorimo o zimi zbog povećanja temperature imamo manju količinu snega i smanjenje snežnog pokrivača, što ne pogoduje biljkama jer kada taj sneg na proleće treba da se otopi - nema šta da se otopi, a samim tim ni da se stvori zaliha vlage za biljke na početku vegetacije.
Problemi
Takve okolnosti dalje dovode do čitavog niza problema, neki od najvećih su:
- Na temperaturama preko 35 stepeni, biljke energiju koriste da bi se rashladile, a ne za sintezu organskih materija koje daju biljkama ukus i utiču na kvalitet.
- Suša dovodi biljke u stres i može da dođe do uvenuća, a prinosi se značajno smanjuju. Kod kukuruza može da se smanji prinost i do 50 posto tokom sušnih godina.
- Prolećni mraz koji do sada nije bio problem po sebi, nego se sada dešava da su zime toplije, pa biljke ranije ulaze u period vegetacije. Onda ih u martu ili početkom aprila zadese niske temperature, koje nisu neobične, ali su biljke već formirale pupoljke koji nisu predviđeni da izdržavaju niske temperature. Dakle nije kasan mraz nego je zima bila topla. To je, recimo, problem naročito za kajsije.
Šta možemo da uradimo?
Ključno je prilagođavanje.
Srpski poljoprivrednici su uveliko shvatili kakve nevolje im donose ubrzane klimatske promene i počeli su da primenjuju određene mere.
Neka od koraka koje već preduzimaju su, pomeranje optimalnih rokova setve, biraju sorte otpornije na susu, postavljanje protivgradnih mreža, ulaganje u sisteme za navodnjavanje i prilagođavanje metoda obrade zemljišta i prijave za subvencije za sisteme koji spašavaju biljke od mraza.
Međutim, mnoge od strateških mera su dosta skupe, tako da je ključna podrška. Pored subvencija države, u podršku poljoprivrednicima se uključula u Evropska unija.
EU je donacijom od 2.500.000 evra u Srbiji pokrenula projekat Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode.
Prvi demo centri u Srbiji
Usvajanje održivih praksi od strane porodičnih poljoprivrednih gazdinstava je preduslov za prilagođavanje klimatskim promenama. Razvoj se ne može dogoditi bez znanja, od kojih mnoga moraju biti primenjena na nacionalnom, i lokalnom nivou.
Tako su, kao korak ka održivoj poljoprivredi, u Srbiji su uspostavljeni prvi demo centri, a do sada je kroz projekat Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode za sada uspostavljeno šest demo centara u deset opština, koji uključuju oko 150 demo parcela. Kroz dalju realizaciju projekta planirano je uspostavljanje još četiri demo centra.
Šta su demo centri i čemu služe?
Cilj uspostavljanja demo centara je upravo da se prikažu praktični primeri i prakse otpornije i klimatski pametnije poljoprivrede.
Kroz edukaciju u okviru demo centara poljoprivredni proizvođači će dobiti direktan pristup novim znanjima, tehnologijama i praksama koje mogu da pomognu u adaptaciji i prilagođavanju na klimatske promene. Demo centri se uspostavljaju kroz saradnju sa partnerima na lokalu koji dobijaju podršku kroz celokupan proces uspostavljanja i primene demonstracionih parcela.
Na osnovu analize stanja na terenu, partnerskim organizacijama će biti dostavljena oprema koja im je potrebna za intervencije i demonstracije tehnologija i praksi na demo poljima.
Lokalni partneri za šest uspostavljenih demo centara uključuju PSSS Šabac (Šabac i Vladimirci), Poljoprivredno-hemijsku školu ,,Dr Đorđe Radić" (Kraljevo), Zemljoradničku zadrugu Svrljižanka (Svrljig), PSSS Valjevo (Valjevo, Osečina i Mionica), Udruženje SN-AGRAR (Paraćin) i PSSS Požarevac (Požarevac i Žabari).
Inače, projekat finansira EU, a realizuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
(M.P./M.A./EUpravo zato)
