Ako ste imali priliku da posetite Italiju, možda ste primetili očigledan nedostatak navike njenih stanovnika da piju vodu iz česme. I postoji globalna agenda o smanjenju ambalažnog i drugog otpada, statistika kaže da svaki Italijan potroši u proseku 208 litara flaširane vode svake godine.
Ovi podaci kompanije za istraživanje tržišta CSA Research, takođe otkrivaju da samo 29,2 odsto ljudi u Italiji pije vodu iz česme svakog dana, a da skoro polovina (43,3 odsto) pije isključivo flaširanu vodu.
Italija na ubedljivom prvom mestu
Dakle, Italija je najveći potrošač flaširane vode u Evropi i drugi po veličini u svetu posle Meksika, u kom voda iz česme nije ni približno bezbedna za piće.
Voda iz česme u većem delu Italije ne samo da je bezbedna za piće, već je i peta najbolja u celoj Evropi po ukupnom kvalitetu posle Austrije, Švedske, Irske i Mađarske.
Ali zašto onda Italijani odbijaju da piju vodu iz česme i zašto je kod njih flaširana voda toliko popularna?
Istraživanje CSA je pokazalo da skoro 29 odsto onih koji piju samo flaširanu vodu kaže da to rade jer im se ne sviđa ukus vode iz slavine.
Još četiri od deset ljudi kaže da ne "veruju" u ispravnost vode iz česme, dok oko tri od deset ispitanih smatra da je flaširana voda bezbednija.
Koje evropske zemlje troše najviše flaširane vode?
Globalno tržište flaširane vode brzo raste. Procenjuje se da će 550 miliona domaćinstava konzumirati flaširanu vodu tokom 2024. godine. To je više od 446 milijardi litara vode svake godine ili oko milion boca u minuti.
Smatra se da u Evropi postoji oko 75 miliona potrošača flaširane vode, a 80 odsto onih na severu kontinenta preferira gaziranu vodu.
Italija je ispred mnogih evropskih zemalja kada je u pitanju potrošnja flaširane vode, ali ni druge ne zaostaju mnogo.
Istraživanje tržišta GlobalData otkrilo je 2022. da je, posle Italije, Nemačka sa 167 litara po glavi stanovnika na drugom mestu. Sledi Portugal sa 140 litara po glavi stanovnika svake godine, zatim Mađarska sa 138,8 litara po glavi stanovnika, a nakon nje i Španija sa 135,4 litara.
Istraživanje je pokazalo da je tokom 2022. godine 48 odsto bezalkoholnih pića koja se konzumiraju u EU bila pakovana voda.
Flaširana voda i problem sa plastikom
Ako pretpostavimo da svako domaćinstvo širom sveta potroši dve flaše vode dnevno, to je ukupno 210 milijardi flaša godišnje. Ovo se relativno dobro poklapa sa prethodnim procenama da se godišnje potroši 480 milijardi plastičnih boca, od kojih je polovina voda.
U EU je svaka osoba proizvela u proseku 36,1 kilogram plastičnog ambalažnog otpada u 2021. To je ukupno 16,13 miliona tona koje se proizvede u bloku svake godine, a samo 6,56 miliona od toga je reciklirano.
Kao deo Zelenog dogovora, postoje ciljevi da se do 2030. godine reciklira 55 odsto otpada od plastične ambalaže.
Posebna pravila koja se odnose na morski plastični otpad uključuju cilj od 25 odsto za recikliranu plastiku u PET bocama do 2025. i 30 odsto ukupnih flaša za piće do 2030. godine.
Italija pokušava da poveća poverenje ljudi u vodu iz slavine. Nacionalni centar za bezbednost voda sproveo je više od 2,5 miliona hemijskih i mikrobnih analiza u 18 različitih regiona koji pokrivaju 90 odsto stanovništva između 2020. i 2022. godine.
Na nacionalnom nivou 99,1 odsto uzoraka je bilo u skladu sa standardima za vodu, a 98,4 odsto je bilo u skladu sa drugim faktorima koji ne utiču na zdravlje, ali mogu da promene ukus, miris ili boju vode.
Objavljivanje ovih rezultata je prvi korak u stvaranju „vodnog registra" koji će podatke o kvalitetu vode iz slavine učiniti dostupnim italijanskoj javnosti.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
