Oko 4.000 vrsta biljaka i životinja su žrtve ilegalne trgovine širom sveta, stoji u najnovijem Svetskom izveštaju o zločinima protiv divljih životinja.
Uprkos tome što se poslednjih dvadeset godina ulažu posebni međunarodni napori da se stane na kraj ilegalnoj trgovini divljih životinja, ona i dalje predstavlja jednu od najvećih pretnji opstanku mnogih vrsta.
"Zločin protiv divljih životinja nanosi neopisivu štetu prirodi, a takođe ugrožava živote, javno zdravlje, adekvatno upravljanje prirodnim dobrima i kapacitet naše planete da se bori protiv klimatskih promena“, poručila je Gada Veli, izvršna direktorka Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC).
Novi izveštaj se sastoji od više od 140.000 zapisa o zaplenama divljih životinja u 162 države između 2015. i 2021. godine.
Iako je bilo nekoliko signala koji su nagoveštavali smanjenje trgovine nekim životinjama poput nosoroga i slonova, mnoge žrtve su manje poznate vrste. Oko 3.250 njih je navedeno u Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore.
Korali su činili 16 odsto zabeleženih zaplena, a zatim krokodili i njima srodne vrste sa devet odsto. Slonovi su bili zastupljeni sa šest procenata, što je smanjenje u odnosu na 16 procenata iz perioda od 2005–2014. godine.
"Stvarni nivoi trgovine divljim životinjama su naravno daleko veći od zabeleženih zaplena. Korupcija podriva regulativu i primenu zakona, dok tehnologija ubrzava kapacitet trgovaca da dođu do kupaca na globalnom tržištu", navodi se.
Tokom pandemije, veliki deo trgovine divljim životinjama se preselio na internet, što je vlastima brojnih država otežalo praćenje ilegalnih tokova.
Želja za egzotičnim kućnim ljubimcima pokreće veliki deo trgovine ređim vrstama, uključujući razne vrste retkih paukova, a rastuća je i potražnja za gmizavcima.
Ali, vrste kojima se trguje koriste se i u druge svrhe, kao što su moda, tradicionalni lekovi i ilegalne droge – poput otrovnih žaba koje su veoma tražene zbog psihodeličnih toksina koji se nalaze u njihovom telu.
U Izveštaju se ističe da je trgovina divljim životinjama doprinela lokalnom ili globalnom izumiranju nekih od najpogođenijih vrsta, kao što su retke orhideje, sukulenti i gmizavci. Ove vrste dobijaju malo pažnje javnosti.
Posebno je važno što ilegalno kretanje životinja može da doprinese i širenju novih bolesti.
Ilegalna trgovina životinjama je opasna i po ljude
Kako se ekosistemi suočavaju sa sve većim problemima, od zagađenja, do klimatskih promena, dalja prekomerna potrošnja kroz trgovinu divljim životinjama takođe dovodi u opasnost živote ljudi. Osim toga, socijalno ugroženi su često primorani da učestvuju u ovim ilegalnim aktivnostima.
Međutim, ohrabrujuće je što se beleži pad krivolova slonova i nosoroga, i to kontinuirano tokom poslednje decenije.
Izveštaj poziva na dodatno istraživanje i praćenje, jer je mnogo toga o ilegalnoj trgovini divljim životinjama još nejasno.
(EUpravo Zato/Sciencealert)
