U toku je četvrta faza konkursa iz 2023. godine za energetsku sanaciju stambenih zgrada, koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike.
Profesor Mašinskog fakulteta i energetski menadžer Grada Beograda, Miloš Banjac, izjavio je za RTS da zamena fasade i stolarije može dovesti do uštede u potrošnji električne energije i do 40%.
Do kraja maja ove godine, lokalne samouprave su mogle da se prijave za nastavak ovog programa.
U Beogradu se na konkursu prijavilo oko 1.000 stambenih zajednica, a njih 290 je ispunilo uslove.
Jedna od zgrada koje su prošle na konkursu nalazi se u ulici Palmira Toljatija 2.
Planirani radovi uključuju termoizolaciju krova, zamenu fasade, ulaznih vrata i svetlarnika. Postojeći proces odobravanja sredstava je još uvek u toku.
Kada se radovi završe, grejanje će se naplaćivati po potrošnji.
Prema rečima upravnika zgrade, Ljubiše Banovačkog, deo radova finansira Ministarstvo putem fondova evropskih banaka, dok drugu polovinu pokrivaju stanari. Odluka o učešću donosi se dvotrećinskom većinom.
U procesu bodovanja konkursa uzima se u obzir više faktora, uključujući to da li je zgrada deo niza i da li ima sopstvenu podstanicu za grejanje.
Profesor Banjac je objasnio da je konkursna procedura složena jer mora da se sprovodi kroz više faza, u skladu sa zakonom o javnim nabavkama.
Ipak, ističe da se kod starijih zgrada koje su u lošem stanju, zamena fasade i stolarije višestruko isplati, a računi mogu da se smanje i do 40%, a uz subvencije se ulaganje vraća za tri do četiri godine, umesto ranijih deset.
Energetski pasoš - šta je to i koliko košta?
Banjac pojašnjava da je energetski pasoš dokument koji sadrži procenu godišnje potrošnje energije po kvadratnom metru objekta. Na osnovu dobijenih podataka, objekti se svrstavaju u klase od A (najniza potrošnja) do G (najviša).
Dosad su energetski pasoš morale da imaju samo nove zgrade, ali novi zakon predviđa da će svi javni i stambeni objekti morati da ga pribave u narednih osam godina. Cena izrade pasoša iznosi oko 0,5 evra po kvadratu i postaje obavezan prilikom prodaje nekretnine.
Petar Vasiljević, savetnik za energetiku, kaže da trenutna prosečna potrošnja energije u Beogradu iznosi 130 do 140 kWh po kvadratnom metru godišnje. Energetski efikasne mere mogu tu potrošnju smanjiti na 80-90 kWh, što znači uštedu od oko 40%.
Manja potrošnja ne samo da smanjuje račune, već i smanjuje zavisnost od uvoza energije i emisiju ugljen-dioksida, što pozitivno utiče na životnu sredinu.
Naplata po potrošnji od 1. septembra
Od 1. septembra određeni stanari prelaze na naplatu grejanja po potrošnji.
Prema rečima Miloša Banjca, računi će leti biti manji, a zimi veći, ali će korisnici imati podsticaj da racionalnije troše energiju.
Govoreći o predstojećoj grejnoj sezoni, Banjac navodi da će i dalje najniže račune imati oni koji se greju na drva, što, kako kaže, nije ohrabrujuće.
Ipak, dodaje da je grejanje na gas znatno efikasnije i čistije od drva, dok je daljinsko grejanje, iako skuplje, i dalje najekološkije rešenje.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
