Rudnici na periferiji Evropske unije, koji bi mogli igrati ključnu ulogu u prelasku ka zelenoj energiji, beleže drastičan porast optužbi za zloupotrebe, od smrtonosnih nesreća na radu do zagađenja zemljišta, navodi se u novom izveštaju.
Broj prijavljenih slučajeva u 2024. godini bio je čak tri puta veći u poređenju s prosekom prethodnih pet godina.
Nevladina organizacija Business and Human Rights Resource Centre (BHRRC) zabeležila je 270 navoda o kršenju ljudskih prava i šteti po životnu sredinu u projektima koji se odnose na "minerale tranzicije" u 13 zemalja Evrope i centralne Azije, u poređenju sa 92 slučaja godinu ranije.
Potražnja za tim mineralima, među kojima su bakar (za električne kablove) i litijum (za baterije u električnim automobilima), naglo raste kako Evropa pokušava da zameni fosilna goriva, koja doprinose globalnom zagrevanju i ekstremnim vremenskim uslovima.
"Ne smemo birati između klimatskog napretka i zaštite ljudi i prirode. Možemo postići i jedno i drugo, ako postupimo mudro, tako da ni ljudi ni životna sredina ne plate ceh energetske tranzicije u ovom regionu", rekla je Ela Skibenko, istraživačica i koautorka izveštaja iz BHRRC-a.
Navodi, koji su zasnovani na javno dostupnim informacijama iz medija i nevladinih organizacija (uključujući i one koje još nisu dokazane na sudu), odnose se na ceo lanac snabdevanja u rudarskoj industriji, od iskopavanja i prerade ruda do topljenja i rafinisanja, piše Gardijan.
Istraživači su pronašli dokaze o zloupotrebama u 13 od 23 zemlje istočne Evrope i centralne Azije koje su bile predmet studije. Rusija je činila čak 39 odsto svih navoda, a slede Ukrajina i Kazahstan. Nijedan slučaj nije zabeležen u četiri zemlje članice EU koje su bile deo analize, Hrvatskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, kao ni u Moldaviji i Turkmenistanu.
Zdravlje i bezbednost radnika najugroženiji
Najčešće prijavljeno kršenje ljudskih prava odnosi se na zdravlje i bezbednost radnika, čineći 85 odsto ukupnih uticaja na zaposlene, navodi se u izveštaju. Sledi smrt na radnom mestu i problemi sa zdravljem pojedinaca.
Kada je reč o lokalnim zajednicama, najčešći navodi se tiču kršenja ekoloških standarda (38%), zagađenja vazduha (27%) i zagađenja zemljišta i vode (po 20%).
Djego Frančesko Marin, stručnjak za resurse pri Evropskom birou za zaštitu životne sredine, koji nije učestvovao u izradi izveštaja, upozorio je da reprezivna atmosfera u mnogim zemljama otežava rad novinarima i NVO sektoru kao i da stvarni broj slučajeva verovatno daleko premašuje prijavljeni.
"Ovakvi obrasci i sve veći broj svedočanstava žrtava treba da budu ozbiljno upozorenje za banke, vlade i investitore koji planiraju da ulažu u region", rekao je Marin.
Napori EU da razvije sopstvenu proizvodnju ključnih sirovina, iako podržani u javnosti zbog klimatskih ciljeva, nailaze na snažan otpor, naročito od strane ekoloških organizacija. Tenziije su dodatno porasle zbog bezbednosnih rizika nakon početka rata u Ukrajini, koji je ogolila zavisnost Evrope od ruskog gasa, ali i dominaciju Kine u lancima snabdevanja kritičnim mineralima.
(EUpravo zato/Gardijan)
