Da vam je neko pre nekoliko godina pričao da će na samo 1.500 metara od beogradskog Trga republike da se proizvodi med, verovatno biste pomislili da je to suludo i krajnje nezamislivo.
Međutim, nekolicina ljudi je dokazala da je od terena u industrijskoj zoni, prepunog šuta i peska, moguće napraviti Medonosni vrt.
Danas, u centru grada u Silosima, zahvaljujući GAIA pokretu, osvanula je prava oaza koja posetiocima nudi brojne sadržaje.
Kako je tekla cela ta avantura, objasnio nam je David Mardešić, pčelar i osnivač Bee Centra i jedan od sedam ljudi koji rukovode programima i dešavanjima u Silosima.
"Sve je to izgledalo dosta drugačije nego sada, ovo je bila lokacija koja nije imala svoju namenu i svrhu, obrasla je raznim šibljem, dosta je bilo šuta i drugih stvari koje smo sami čistili. Dve godine smo proveli čisteći ovu zonu, doneli smo svežu zemlju, posadili nekoliko hiljada medonosnih biljaka i novih stabala. Nekad je tu bilo plavno područje, gde maltene nema zemljišta, a danas imamo Medonosni vrt, sa pčelama i biljkama", započeo je David priču za EUpravo Zato.
Brat Dario, koji je takođe studirao Poljoprivredni fakultet, "zarazio" ga je pčelarstvom posle čega su i sami odlučili da se oprobaju u ovoj delatnosti.
"Što više učite i saznajete o njima, to pčele postaju fascinantnije... Negde 2015. ili 2016. godine smo odlučili da probamo iako nam se niko u porodici nije time bavio, niti imamo nikakvo parče zemlje u Srbiji gde smo mogli ceo poduhvat da započnemo, ali smo se zaljubili u pčele. Krenuli smo u Orašcu jer nam je tamo prvi mentor, kolega Dragiša, koji i danas pčelari u tom mestu", objasnio je naš sagovornik.
Kako se postaje pčelar - zablude i prve lekcije
Nakon što je probuđena velika ljubav prema ovim čudesnim bićima, braća Mardešić nisu svoja saznanja ostavila samo za sebe, pa tako u Silosima, u Medonosnom vrtu, svako ko je zainteresovan za pčelarstvo može da pohađa kurs i nauči mnogo toga korisnog i zanimljivog.
Ipak, ne treba očekivati da je to toliko jednostavno i da će odjednom ispred vas da se stvori tegla meda.
"Tu vlada jedna zabluda, da mi možemo da kupimo košnicu, postavimo je, sve se dešava samo od sebe i onda samo dođemo i pokupimo 50 ili 100 kila meda. To ne ide tako. Prva lekcija glasi - treba da se bavite pčelama ako ih volite, cenite i poštujete. Mi se ne bavimo industrijskim pčelarstvom, gde se na pčelu ne gleda kao na živo biće nego na neki resurs, kao na nekog roba koji treba da ti donese zaradu. Pčela je, zapravo, jedno neverovatno biće, za nas najznačajnije na našoj planeti bez koje ništa ne bi postojalo, i kada se to shvati, onda možete da se bavite pčelarstvom", odlučan je David.
Sa polaznicima se kreće od teorijskih osnova, od istorijskog razvoja pčelarenja, prvog kontakta ljudi sa pčelama, važnih momenata koji su oblikovali moderno pčelarstvo, a onda se prelazi na tipove košnica, načine pčelarenja i slično.
"Kroz sve to provlačimo tezu da je pčela ta koja je važnija, mi smo tu zahvaljujući njima", objasnio je.
Kako je naglasio, vrlo je važno da se u početku bavljenja pčelarstvom konsultuje mentor koji će da vas prati jer postoji dosta nepoznanica.
"Morate da imate nekoga sa iskustvom pored sebe, to je jedini recept za uspešno bavljenje pčelarstvom", poručio je Mardešić.
Zašto je (Beo)gradski med tako poseban?
Ideja urbanog pčelarstva nije nova, razvijenija je u nekim drugim evropskim državama, a u Beogradu tek dolazi do izražaja.
Kao što smo već pisali, Beogradsko udruženje pčelara održava i košnice na krovovima zgrada u našoj prestonici, odakle se dobija med visokog kvaliteta.
Takav med nastaje i u Silosima.
"Beogradski med je sam po sebi neverovatan zbog različitog bilja koje cveta u zoni od dva kilometra od Medonosnog vrta. U tom radijusu pčele posećuju Botaničku baštu, ceo Dorćol, Kalemegdan, levu obalu Dunava, sve terase i bašte... tako da je polifloran, ukusan i vrlo zanimljiv baš zbog tog nektara... Ljudi se pitaju, 'kako postoji gradski med i šta ćemo sa njim', ali mi poručujemo da je pčela božansko biće koje ima filtere koji prečišćavaju sve nečistoće, pa je finalni proizvod kristalno čist.
Pčela ovaj med ne pravi da bismo ga mi danas ili sutra jeli, ona ga pravi da prehrani sebe i svoje leglo. Suština je da ona to ne bi proizvodila da nije bezbedno za upotrebu. Ukoliko poseti cvet koji je zagađen ili na bilo koji način kontaminiran, ona neće sa njega ništa skupljati već će potražiti drugi izvor hrane, tako da što se tiče bezbednosti, med je proveren u sertifikovanim laboratorijama, a ukus je, baš zbog te razlike u nektaru, sjajan i to smo dokazali na domaćim, ali i na inostranim takmičenjima", istakao je Mardešić. Baš iz ovog razloga, naš sagovornik nam je pružio uvid u analizu beogradskog meda koji je sproveo Centar za ispitivanje namirnica što možete videti i na sledećem linku.
Gradskom medu ništa ne fali
Iako ima nevernih Toma koji sumnjaju da bi gradski med mogao da bude kvalitetan imajući u vidu razna zagađenja, pčelari objašnjavaju da nema razloza za brigu.
"Zašto je to tako? Prvo, u trenutku kada pčele proizvode med, vazduh u Beogradu nije zagađen kao i u zimskom periodu. Pored toga, pčela u svojoj građi ima filtere koji su skoro identični kao kod kitova koji se hrane planktonima. Ti filteri im služe da nektar koji uzimaju pročiste, a on, sve dok konačno ne postane med, prođe kroz još nekoliko desetina filtera kod pčela koje taj med skladište. Tako da, slobodno probajte beogradski med - oduševićete se!", poručio je Mardešić dodavši da u prilog tome idu i analize koje pokazuju da je više nego ispravan.
Medonosni vrt usred grada
Zahvaljujući neprofitnoj organizaciji GAIA Pokret, od jedne zapuštene lokacije nastao je Medonosni vrt koji se nalazi tik iza Silosa, na obali Dunava.
Dolaskom u Vrt ulazi se u neki sasvim drugi svet.
"Mi smo se borili za ovu malu oazu, koja se nalazi na kilometar od centra grada. Kada gosti dođu, oni misle da se nalaze mnogo dalje, van Beograda. Ovde postoji raznovrsni živi svet: nekoliko stotina vrsta ptica, pčele, bumbari i ostali insekti, zečevi, fazani, patke i sve ono što je priroda sama donela čim joj damo malo prostora.
Lokacija jeste specifična zbog čega je sve izazovno, pa dovozimo zdravu zemlju, ravnamo po vrtu, a svake godine sadimo nove biljke. Do sada smo zasadili lavandu, ruzmarin, matičnjak, neven itd. Ne primi se sve, ali nastavljamo dalje, pa smo ove godine postavili 14 novih stabala, a oko vrta je i tridesetak lipa. Ljudi misle da je to minimalni doprinos, i da sadnja jedne biljke ne čini neku razliku, ali ako svako od nas posadi jednu biljku, to može da ima sjajan efekat po naše okruženje", opisao je pčelar.
Zbog pčela i drugih oprašivača, kulture u vrtu se ne prskaju.
"Jeste da imamo problem sa biljnim vašima, ali imamo i dosta bubamara koje se njima inače hrane, pa se nadamo da će one pobediti i odraditi posao", dodao je.
GAIA pokret, zajedno sa braćom Davidom i Dariom, vodi računa o Medonosnom vrtu i njihova ideja je da to bude multifunkcionalni park gde će se održavati različite radionice, pčelarski tim bildinzi, korporativni događaji...
"Ove godine smo uložili u infrastrukturu u Vrtu kako bi mogli da ponudimo I druge sadržaje. Do sada smo organizovali više od 20 različitih događaja, od dečijih predstava, projekcije filma 'Honeyland' do korporativnih proslava I sastanaka na otvorenom", naveo je David i poručio zainteresovanim kompanijama, koje svoje skupove žele da održe u prirodnom ambijentu, da mogu da im se jave putem mejla Silosa Beograd.
Neki od najradosnijih gostiju Medonosnog vrta su deca koja često dolaze sa svojim vrtićima ili školama.
"Deca sjajno reaguju, a mi se trudimo da se lepo družimo sa njima. Oblačimo im odela, proučavamo staklenu košnicu, potom idemo do pčelinjaka, učimo o ovim fascinantnim biućima, a na samom kraju se zaslade najzdravijim lizalicama u gradu - štapićem sa medom! Događalo se da nas roditelji pozovu posle nekoliko meseci da nam kažu da njihovi najmlađi i dalje pričaju o pčelama i žele da sade cveće. Time mališani postaju najbolji ambasadori koji dalje šire našu priču", kazao je sagovornik EUpravo Zato.
U vrtu danas ima oko 25 košnica. Svi koje interesuje pčelarstvo se o kursevima mogu informisati na društvenim mrežama Silosa ili Bee Centra, a odnedavno je sa radom počela i api komora koja pruža mnoge pogodnosti.
