Lavanda je biljka koja ima široku primenu, a osim živopisne boje i mirisa, odlukuje i to što je isplativija od mnogih poljoprivrednih kultura.
Iako je mediteranska biljka, dobro uspeva i kod nas, a može da istrpi i temperature od -25 stepeni.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da je put od prvog zasada do profita ipak dug.
Lavanda, čiji je životni vek 30 godina, bez obzira da li je samonikla ili gajena, gaji se, pre svega, zbog njene lekovitosti. Potreba za lekovitim biljkama je u stalnom rastu širom sveta, pa tako i u našoj zemlji.
Takođe, poznato nam je da se sveži ili osušeni listovi i cvetovi koriste se kao aromatičan začin i ubojito sredstvo protiv moljaca i drugih insekata.
Lavanda je svakako najpoznatija po njenim čuvenim etarskim uljima. Berba, koja traje od sredine juna do početka jula, obavlja se pomoću motornih i akumulatorskih makaza za živu ogradu.
Puna isplativost za tri godine
Kada je reč o prinosima, svaki žbun u proseku daje oko 1,5 kilograma sveže biljke za preradu, dok prinos etarskog ulja zavisno od uslova gajenja i starosti zasada može biti i 150 litara po hektaru. Puna isplativost postiže se oko tri godine nakon formiranja zasada, kada počinje da se vraća uloženo. Inače, da bi se dobio litar etarskog ulja potrebno je oko 65 kilograma sveže lavande, a od jednog kilograma sveže biljke dobija se oko 160 grama suvog cveta.
Prinos sa jednog hektara lavande može da donese zaradu veću od 13.000 evra.
Cene proizvoda, kao i činjenica da tražnja za lavandom u svetu raste za oko šest odsto svake godine, takođe su privlačni, s obzirom na to da kilogram suvog cveta ima cenu od šest do sedam evra, litar eteričnog ulja je moguće prodati od 70 do 90 evra, dok samo bočica od 10 mililitara košta oko 200 dinara.
Kako plasirati lavandu?
Gajenje lavande nije nepoznanica u Srbiji, uspešnih proizvođača i izvoznika ima i to na više lokacija, od severa Bačke do Pčinjskog okruga, ali osnovni savet za početnike koji pomisle da je reč o unosnom biznisu jeste da ipak – razmisle.
Kako je ispričao dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Josif Pančić", lavanda nije produktna biljka i ne nalazi se na produktnoj berzi, što znači da jedne godine može imati odličnu potražnju, ali već sledeće nikakvu.
"To praktično znači da je na samom proizvođaču da vidi šta će sa njom, da li će je prodati kao sirovinu, kao poluproizvod ili kao finalni proizvod. Što više finalizira, to može očekivati veći prihod, ali je pre svega neophodna vizija na koji način će je plasirati. Mnogo faktora utiča na početak, da li se počinje od prazne parcele, da li već imate sušare i destilatore, kao i potrebnu mehanizaciju za održavanje i berbu", kazao je dr Filipović.
Kako je najbolje zasaditi lavandu?
Lavanda je inače mediteranska biljka, ali definitivno uspeva kod nas. Pokazala se otporna na niske temperature, ali velike kiše mogu uticati na cvet i kasnije količinu i kvalitet ulja. S druge strane, nije joj potrebno posebno navodnjavanje, izuzev kada se rasađuje. Odgovor na pitanje gde je najbolje posaditi jednostavan je – pratiti vinovu lozu.
Kao višegodišnji zasad uspeva na onim zemljištima na kojima uspeva vinova loza tako da treba pratiti regione gde se ona gaji.
Samim tim, može se gajiti i u Šumadiji, koja je južno od Vojvodine. Poželjno je da su to neke južne ekspozicije gde ima više sunca, da bi zasad bio kvaliteniji i da bi proizvođači dobili kvalitetniji cvet i etarsko ulje.
Trnovit put do tržišta
Proizvođač, pre svega, mora da obezbedi uzorak za otkupljivača, koji će na osnovu analize dati povratnu informaciju. Ako uzorak ulja ili cveta ima zadovoljavajući kvalitet, onda i svaki budući proizvod mora da bude takav.
U Srbiji postoji nekoliko firmi koje izvoze etarsko ulje na tržišta Francuske, Belgije, Nemačke i SAD i to kao sertifikovanu organsku proizvodnju.
Gajenja lavande, naravno, nema ukoliko se ne obezbede sadnice, što takođe može biti jedan od biznisa za ovo lekovito bilje.
Aleksandar Janković iz Starčeva je jedan od ljudi koji gaji lavandu u Srbiji.
On je prvo želeo da pčelama obezbedi dodatnu medonosnu pašu, a nije ni slutio da će lavanda više koristi doneti njegovom domaćinstvu. Ova medonosna biljka pronašla je put ka kupcima, a zbog sve većeg interesovanja, Janković je potom proširio zasade i kupcima ponudio i ulje.
Pčelarstvom, a kasnije i gajenjem lekovitog bilja počeo je da se bavi iz hobija. Pored redovnog posla, imao je višak slobodnog vremena, pa je želeo da iskoristi mogućnosti koje ima na svom domaćinstvu.
Aleksandar je na slobodnoj parceli na gazdinstvu izbušio bunar, postavio sistem za navodnjavanje i posadio prvih 3.000 žbunova. Zatim su svake godine iz sopstvenog rasada sadili oko 300 sadnica, tako da je uspao da na površini od blizu pola hektara ima nekih 5.000 do 6.000 žbunova.
Kako je objasnio, lavanda nije mnogo zahtevna za gajenje, ali se treba pripremiti za veća početna ulaganja.
Kako EU može pomoći vašem poslu?
Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, Evropska unija vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.
Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(EUpravo Zato/Blic/Agromedia)
