Šta sve možemo da naučimo od Slovenije: Kako su postali oaza usred Evrope, a pravo na vodu uneli i u Ustav?

Slovenci se diče svojim bogatim prirodnim i kulturnim nasleđem, a veliku pažnju su posvetili i očuvanju životne sredine.

Upravo je Slovenija pokrenula ideju da se obeležava Međunarodni dan pčela (20. maj), a ta zemlja već neko vreme u Beogradu, ali i širom regiona organizuje brojne manifestacije koje se tiču ovih insekata, veoma važnih za ekosistem.

Posebna pažnja je posvećena i edukaciji dece, pa se uz podršku Ambasade Slovenije organizuju radionice i predavanja na kojima mališani mogu da se upoznaju sa životom pčela.

"Svi znaju koliko su pčele važne za naš život, za našu održivost, za naše sutra. Deca mogu da se nauče svim vrednostima tih malih bića koje nam daju svakodnevni potrebnu hranu. Osim toga, slovenačka ambasada je u okviru projekta Eunika otvorila hotel za pčele, zajedno sa Šumarskim fakultetom u Beogradu", navela je za EUpravo Zato Goranka Krošelj, zamenica ambasadora Republike Slovenije u Srbiji.

Hotel za pčele je samo deo projekta "Urbane oaze" čiji je cilj da se Beograd promeni na urbanom nivou.

Mnoge vrste divljih solitarnih pčela doživele su dramatičan pad u populaciji, a ovo je jedan od načina na koji može da im se pomogne da se ugnezde i razmnožavaju.

Prema rečima Krošelj, Slovenija se i pre ulaska u Evropsku uniju fokusirala na zaštitu prirode i životne sredine, a nakon pristupanja zajednici je dodatno proširila svoja znanja o ovim oblastima.

"Slovenija je prepoznata kao mala zelena sredina u EU, ne samo kada govorimo o pčelama, nego i po zelenim i vodenim površinama. Naša zemlja je i jedna od retkih u svetu koja ima pravo vode upisano u Ustav", poručila je naša sagovornica.

Slovenci imaju dugu tradiciju pčelarstva, a nalaze se u samom vrhu EU po broju pčelara po glavi stanovnika.

Šta sve možemo da naučimo od Slovenije kada su u pitanju "zelene prakse"?

Kako Slovenija Ustavom brani prodaju vode?

Slovenački parlament je 2016. ustavnim amandmanom proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom. Time se praktično onemogućava privatizacija u ovoj oblasti jer će izvorima i drugim vodnim resursima moći da upravlja samo država.

Slovenija je postala prva zemlja EU koja je to učinila.

Voda je proglašena za javno dobro i sprečava se njena komercijalizacija, a u Ustavu je istaknuto da svaki građanin Slovenije ima pravo na pitku vodu i da izvori vode treba prvenstveno i trajno da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva.

"To što skoro svuda u Sloveniji možemo da vodu pijemo iz česme ne sme da se podrazumeva. To je velika povlastica Slovenaca koju moramo očuvati ne samo zbog nas nego i zbog sledećih generacija", poručio je tada nekadašnji slovenački premijer Miro Cerar.

Zelena destinacija

Slovenija je bila prva zemlja koja je proglašena Svetskom zelenom destinacijom zbog svojih zelenih prostranstava.

Ova zemlja se i u turizmu pridržava zelenih politika kako bi posetioci doživeli najbolja, a pritom održiva iskustva.

Iako zauzima površinu od svega 20.000 kvadratnih kilometara, oko 13 odsto slovenačke teritorije spada u zaštićena područja, a to donosi i veliku odgovornost u njihovom očuvanju.

Krasi je nekoliko planinskih venaca, obala Jadranskog mora, Kras i Panonska nizija. Zbog raznovrsnih ekoloških i klimatskih uslova, predstavlja "hotspot" biodiverziteta.

Statistike kažu da ima najveću svetsku koncentraciju životinja i biljaka po kvadratnom kilometru.

U obilazak ove zemlje se može ići uz pomoć turističkih agencija koje nude originalna i održiva putovanja. Za sada tih agencija ima osam, a sve poseduju zelenu oznaku. Tako se Slovenija može istraživati paraglajderima, peške ili biciklom, a možete planinariti Julijskim Alpima ili se oprobati u ribolovu.

Osim toga, posetioci se hrabre da njihov boravak bude što zeleniji i održiviji, ato znači da se može odabrati smeštaj ili prevozno sredstvo koje čuva životnu sredinu.

Preporučuju se autobusi i avio-kompanije koje u svojim programima imaju cilj da smanje karbonski otisak ili smeštaji sa Zelenim sertifikatom. U pitanju su objekti čiji vlasnici na poseban način tretiraju otpadne vode, otpad i energiju i blisko su povezani sa lokalnom zajednicom.

Kada je reč o boravku u prirodi, turisti bi trebalo da se pridržavaju već utvrđenih staza jer bi skretanje sa puta narušilo prirodnu ravnotežu. Divlje životinje se moraju poštovati, a ne treba ih hraniti niti im se približavati.

Posetiocima se takođe napominje da ne bi trebalo da beru cveće i da gaze travu jer se time narušava stanište pčela.

U Sloveniji je voda čista i pitka, a umesto plastičnih flaša možete poneti one koje se mogu koristiti više puta. Upotrebu plastike treba smanjiti na minimum, pa naručite piće bez slamčice ili nosite platnene torbe. Podrazumeva se da iza sebe ne treba ostavljati đubre.

U blizini Bleda se nalazi i prvi hotel sa nula otpada.

Na svakoj turi se mogu okusiti tradicionalna jela napravljena od lokalnih sezonskih proizvoda, čime se podržavaju lokalni poljoprivrednici.

Postoje i mnoga seoska gazdinstva koja nude smeštaj za turiste gde se može uživati plodovima njihovih bašti, polja ili voćnjaka.

Hrana je domaća, a pojedini smeštaji su opremljeni nameštajem od lokalnih vrsta drveća ili papučama od vune.

Postoje i opcije da se noć provede pod nebom kako bi se posmatrale zvezde.

Slovenija je posvećena održivom razvoju turizma što joj je donelo i niz svetskih priznanja.

Zeleni mentalitet Slovenaca

Slovenci su poznati kao ljubitelji prirode koji svoj dom vide kao deo sebe.

Osim pčelarstva, posvećeni su vinima, pa na svakih 70 ljudi postoji po jedan vinograd.

Na listi zaštićenih područja nalazi se najmanje 2.260 lokacija, a 1.905 su zaštićene zakonom dok je 355 označeno kao "Natura 2000" - mreža zaštićenih područja prirode u Evropskoj uniji.

Slovenija je zabranila upotrebu jednokratnih plastičnih proizvoda, poput pribora za jelo, tanjira, slamčica i držača balona. Zabrana se takođe odnosi na ambalaže koje sadrže polistiren.

Ljubljana je 2014. godine postala prva evropska prestonica koja je krenula putem nula otpada.

Koliko su ove teme važne, pokazuje i to da se o održivom razvoju govori od vrtića do univerziteta, tako da se od malih nogu uči kako se čuva svet oko nas.