Morski sisari nisu imuni na toksične "večne hemikalije", čak ni ako žive ispod površine okeana, piše u novom istraživanju objavljenom u časopisu "Science of the Total Environment" koje je izazvalo uzbunu nakon što su kod okeanskih delfina i kitova pronađeni nivoi kontaminacije polifluoroalkilnim supstancama (PFAS) "bez presedana".
U pitanju su veštačke hemikalije koje se nalaze u proizvodima poput tkanina otpornih na mrlje, posuđa sa nelepljivim premazom (teflon) i ambalaže za hranu.
Često se nazivaju večnim hemikalijama jer su potrebne hiljade godina kako bi se prirodno razgradile.
Ne možemo se sakriti od PFAS-a
Iako mnogi pretpostavljaju da velike dubine pružaju zaštitu od PFAS-a, naučnici su otkrili da je upravo stanište loš predskazivač nivoa kontaminacije. Do ovog saznanja su došli nakon analize tkiva 127 životinja među 16 vrsta kitova zubana i delfina u vodama Novog Zelanda. Među njima su bili i kitovi ulješure.
Za osam od 16 vrsta, uključujući novozelandskog endemskog Hektorovog delfina i tri vrste kljunastih kitova, ovo je bila prva procena PFAS kontaminacije na globalnom nivou.
Dr Katarina Piters, morski ekolog i rukovodilac istraživanja u Laboratoriji za ekologiju morskih kičmenjaka Univerziteta Vulongong, objašnjava da su ove životinje izabrane jer se kitovi i delfini često smatraju "indikatorskim vrstama" koje odražavaju stanje celog ekosistema.
"Očekivali smo da vrste koje se uglavnom hrane u dubokim vodama, poput kitova ulješura, imaju niže nivoe PFAS-a nego obalske vrste koji su bliže izvorima zagađenja. Međutim, naše analize pokazuju da to nije slučaj. Zaista izgleda da se ne možete sakriti od večnih hemikalija", navela je.
Pretnja morskom biodiverzitetu
Koliko kontaminacija večnim hemikalijama može da naškodi prirodi i životinjama još nije poznato, ali istraživači upozoravaju da da se može poremetiti imunološki i reproduktivni sistem.
Još 2022. godine su naučnici otkrili autoimune poremećaje slične lupusu kod aligatora koji žive u zagađenim vodama Severne Karoline.
Kod ljudi, PFAS danas kontaminira organizme gotovo svih Evropljana, uključujući decu i trudnice, i povezuje se sa nizom zdravstvenih problema kao što su rak, neplodnost, bolesti štitne žlezde i smanjenog imuniteta.
"Čak su i vrste koje žive daleko od obale i rone u velikim dubinama izložene sličnim nivoima PFAS-a, što pokazuje koliko je zagađenje rasprostranjeno. U kombinaciji sa stresorima koje donose klimatske promene, to predstavlja sve veću pretnju morskom biodiverzitetu", dodaje koautor studije dr Frederik Saltre, istraživač sa Univerziteta za tehnologiju u Sidneju (UTS) i Australijskog muzeja.
Studija zaključuje da su sada potrebna dodatna istraživanja.
(EUpravo zato/Euronews)
