Da li ste se ikada zapitali kakvu muziku bi biljke slušale, koje pesme im prijaju ili kako uz muziku možemo nešto da naučimo o prirodi?
Botanička bašta "Jevremovac" u Beogradu može da nam pruži odgovor na ta pitanja jer ima svoju plejlistu na Spotifaju.
"Jevremovac" je prava oaza naše prestonice jer se nalazi usred jedne od najprometnijih i najzagađenijih ulica, a njene liste pesama sada mogu da vas dodatno opuste i navedu na brojna razmišljanja.
Akcija je pokrenuta pre nekoliko godina, a naišla je na veliko interesovanje posetilaca. Zbog toga su odlučili da pokrenu nov serijal plejlista koji možete poslušati na kanalu bašte na Spotifaju.
Kako su naveli na mrežama, za razliku od prethodnih sezona, u novom serijalu će biti predstavljeno 12 lista, inspirisanih biljkama sa posebnom simbolikom.
Prva u nizu je bila Pasiflora, autorke Ivane Rajić.
"Mističnost koju ova biljka otelotvoruje sam pokušala da prenesem tročasovnom kontemplativnom listom, radovima kompozitorki čiji rad pratim i u kom uživam. Kako je Pasiflora poznata po svom umirujućem i lekovitom dejstvu, nadam se da će ova lista tako uticati na slušaoce", objasnila je ova vizuelna umetnica.
Iz bašte pojašnjavaju da su rod Pasiflora imenovali rimokatolički monasi XVI veka, jer su njenu specifičnu morfologiju simbolički vezali za Isusovo stradanje i sakralnost. Većina vrsta iz roda su puzavice, dok neke rastu i u žbunastoj ili drvenastoj formi, a za njihovo poznato umirujuće dejstvo odogovorni su brojni flavonoidi kojima su bogate neke od vrsta.
Može se poslušati i lista inspirisana zimzelenim žbunastim biljkama sa redukovanim listovima.
Vrstama iz roda Ephedra gubitak listova omogućava da efikasnije sačuvaju vodu na izuzetno sušnim staništima koja naseljavaju, a ulogu obavljanja fotosinteze preuzima stablo.
U tradicionalnoj kineskoj medicini se neke od ovih vrsta koriste za lečenje simptoma prehlade i gripa, i to više od 5.000 godina, a zahvaljujući aktivnom sastojku - efedrinu, za njih se vezuju brojne kontroverze, poručuju iz "Jevremovca" na Instagramu.
Prethodne plejliste su bile nadahnute ciklusima, imale su svoj početak, sredinu i kraj.
"Dok je slušate, osećate vreme koje prolazi: počinje sa izlaskom sunca, a završava se u noći. Na ovoj listi ćete pronaći i neke endemske muzičke vrste", stoji u jednom opisu.
Posebno se ističe da ovaj poduhvat "slavi lokalno stvaralaštvo i pojačava zvuk grada".
Podsetimo, botanička bašta "Jevremovac" je jedna od najprestižnijih institucija kada govorimo o botanici na Balkanu, a rekonstruisana je zahvaljujući donaciji Evropske unije. Iznos koji je izdvojen iznosio je 1,4 miliona evra iz pretpristupnih IPA fondova.
Osnovana je 1874. godine na predlog Josifa Pančića. Naš čuveni botaničar je pre toga gajio malu kolekciju biljaka u dvorištu Liceja beogradskog, za potrebe nastave na Velikoj školi gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije.
Za potrebe Botaničke bašte dodeljen je plac na Dorćolu, uz obalu Dunava, koji se vrlo brzo pokazao kao neadekvatan, jer se nalazio blizu reke i bio je sklon plavljenju.
Pančić je nastavio da traži bolji prostor, ali nažalost nije dočekao da je vidi u novom ruhu.
Potom je kralj Milan Obrenović 1889. godine poklonio Velikoj školi svoje imanje (voćnjak 5,2 ha), nasleđeno od dede Gospodara Jevrema Obrenovića.
Kraljeva želja bila je da se Bašta nazove po njegovom dedi “Jevremovac”. Nedugo po preseljenju Bašte na današnju lokaciju, 1892. godine kupljena je, od fabrike Mozentin iz Drezdena, velika staklena bašta.
U to vreme bila je jedna od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope.
(EUpravo Zato)
