Kada svi nemački brodovi, potopljeni tokom Drugog svetskog rata, budu izvučeni kod Prahova, širina Dunava će se povećati sa 90 na 200 metara.
Podsetimo, prvi brod nacističke Crnomorske flote nedavno je izvučen iz ove reke, a operacija je trajala tri dana.
"Naš plan je da se nastavi sa izvlačenjem preostalih brodova kako bi se postigao pun kapacitet Dunava i omogućila bezbedna plovidba", rekao je pomoćnik ministra za rečni saobraćaj Aleksandar Banjac.
Kako je objasnio, uz pomoć kranova i specijalnih užadi brod je vezan i izvučen do površine i onda je u potpunosti očišćen od mulja i naslaga koje su ga godinama zasipale.
"Tada se pristupilo istraživanju samog broda na kom su i pronađeni razni sanduci puni municije, neeksplodirane bombe i oružje iz Drugog svetskog rata", objasnio je Banjac.
Istakao je da je reč o izuzetno rizičnoj akciji, a da su u nju uključeni različiti timovi – ronioci, inženjeri, mornari, brodari, bravari i da svi oni imaju veliko znanje i sve neophodne sertifikate za bezbedan rad.
Ronioci imaju veoma zahtevan zadatak jer je Dunav u tom delu vrlo mutan i pod vodom se praktično ništa ne vidi, tako da stručnjaci opipavaju brodove.
Banjac je napomenuo da pretpostavljaju da su svi brodovi puni eksplozivnih naprava, a ugovorom je predviđeno izvlačenje 21 broda.
Ugovor je vredan 31,5 miliona evra, a 16 miliona je obezbedila Evropska unija, dok je 15,5 miliona evra obezbeđeno putem kredita Evropske investicione banke.
Koliko je plovidba Dunavom u tom delu, kod Prahova, bila problematična govori i podatak da sva plovila koja tuda prolaze, moraju da zastanu i prave jednosmerni tok, odnosno, naizmenično se propuštaju.
Banjac je rekao da je njegov resor odgovoran da plovidbeni tok učini bezbednim i prohodnim, a druge institucije će biti zadužene za dalje rukovođenje olupinama.
"Priča je zanimljiva, mislim da neće ići u staro gvožđe i da će se naći neko mesto za njih, možda bi mogao da se napravi neki muzej na otvorenom", naveo je Banjac.
(EUpravo zato/RTS)
