Prestonica Austrije i Privredna komora Beča pokrenuli su kampanju "Beč gradi za budućnost" čiji je cilj dainformiše javnost o značaju održive stambene izgradnje kao i njenoj ulozi ekonomskog pokretača. Osim toga, biće izgrađeno nekoliko desetina hiljada povoljnih i održvih stanova.
Naime, novi stanovi će se graditi u okviru strategije "Ofanziva stambene izgradnje 2024+", čime se predviđa izgradnja čak 22.200 subvencionisanih stanova za više od 45.000 ljudi, čime se dodatno jača ponuda pristupačnog stanovanja u Beču. Cilj kampanje je da se građani Beča informišu o budućim gradskim četvrtima i o napretku i prednostima izgradnje socijalnih stanova.
"U Beču, pristupačan stan nije samo krov nad glavom – on je važan faktor kvaliteta života i društvene kohezije", rekla je Katrin Gal, zamenica gradonačelnika i članica Bečke stambene uprave.
Građevinska ofanziva
"Ofanzivom za izgradnju stanova 2024+" Grad Beč ulaže oko milijardu evra u razvoj subvencionisanih stanova, čime će i u budućnosti obezbediti pristupačno i održivo stanovanje.
Trenutno je u fazi pripreme, planiranja ili izgradnje oko 16.100 gradskih stanova, pri čemu se nekadašnje industrijske i infrastrukturne lokacije prvenstveno koriste za nove gradske četvrti. Projekti otvaraju i nova radna mesta: građevinska industrija u Beču stvara više od 54.000 radnih mesta i 4,1 milijardu evra dodatne vrednosti.
27% prihoda na stanovanje
Inače, 60 odsto stanovnika Beča živi u subvencionisanim stanovima, dok u proseku na stanovanje troše 27 odsto prihoda. Uglavnom žive kao podstanari, u relativno malim stanovima u blizini centra grada, gde za kretanje gradom koriste dobro povezan javni prevoz.
Da bi zadovoljio rastuću potražnju, Beč svake godine gradi 6-7 hiljada novih subvencionisanih stambenih jedinica. Od 1995. godine, kada je Austrija ušla u EU, stanovništvo Beča se povećalo za približno 25 odsto, prvenstveno zbog priliva mladih ljudi iz centralne i južne Evrope, koje privlače pristupačni i relativno pristupačni stanovi, mogućnosti rada i centralna bečka lokacija unutar EU.
Sistem pristupačnog stanovanja finansira se porezom od jedan odsto na sve zarade, što obezbeđuje stalan izvor finansiranja novih građevinskih projekata. Reč je o vekovnom modelu, od kraja Prvog svetskog rata, kada su grad preplavile izbeglice i beskućnici.
Od 1990-ih, većinu novih projekata gradila su stambena udruženja sa ograničenim profitom koja imaju koristi od državnih zajmova sa kamatom od jedan odsto, kao i gradnju na zemljištu koje im je prodala Bečka zemaljska banka, kvazi-državno telo koje kupuje zemljište za izgraditi nove mešovite kvartove privatne i subvencionisane stanove.
(EUpravo zato/Poslovni.hr)
