Srbija po kvalitetu života u društvu visokorazvijenih zemalja: Novi izveštaj pokazao da smo na 65. mestu

Prema novom izveštaju o ljudskom razvoju koji je predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija je na 65. mestu od ukupno 193 zemlje, što ju je svrstalo u red visokorazvijenih zemalja.

Kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja na vrhu liste je Švajcarska, a slede je Norveška, Island i SAR Hongkong, dok Danska i Švedska dele peto mesto.

Šta meri Indeks ljudskog razvoja?

Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva:

• očekivani životni vek,
• obrazovanje i
• bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika.

Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.

Očekivani životni vek u Srbiji je 74.1 godine. Građani i građanke Srbije završili su u proseku 11.5 godina školovanja, dok se očekuje da će mlađe generacije prosečno završiti 14.5 godina školovanja.

Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, a među veoma visoko razvijenim zemljama su takođe Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53). Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).

Velika politička polarizacija i nepoverenje

Izveštaj o ljudskom razvoju za 2023/24 "Probijanje blokade: Redefinisanje saradnje u polarizovanom svetu" (Breaking the Gridlock: Reimagining cooperation in a polarized world), otkriva jednu zabrinjavajuću tendenciju: oporavak kada je u pitanju Indeks ljudskog razvoja (HDI) je delimičan, nedovršen i nejednak.

Projektovano je da HDI dostigne rekordnu vrednost 2023, nakon velikog pada 2020. i 2021, međutim, ovaj napredak je veoma nejednak. Bogate zemlje imaju rekordno visok nivo ljudskog razvoja, dok polovina najsiromašnijih zemalja ostaje ispod nivoa razvoja na kojem su bile pre početka krize.

Globalne nejednakosti prati značajna koncentracija privrede. Kao što se navodi u ovom izveštaju, gotovo 40 odsto globalne trgovine robom koncentrisano je u tri ili manje zemalja; dok je u 2021. godini tržišna kapitalizacija svake od tri najveće tehnološke kompanije na svetu premašivala bruto domaći proizvod (BDP) više od 90 odsto zemalja sveta u toj godini.

"Sve veći jaz koji se stvara kada je u pitanju ljudski razvoj, a koji se otkriva u ovom izveštaju, pokazuje da se smer dvodecenijskog trenda konstantnog smanjivanja nejednakosti između bogatih i siromašnih nacija sada preokrenuo. Uprkos našim globalnim društvima koja su duboko međusobno povezana, mi ne postižemo uspeh. Moramo da iskoristimo našu međusobnu zavisnost, kao i sposobnost da se bavimo zajedničkim i egzistencijalnim izazovima, te da se na taj način postaramo da se ono čemu ljudi teže i ostvaruje", rekao je Akim Štajner, rukovodilac UNDP-a.

"Ova blokada ima značajan nepovoljan uticaj na ljude. Neuspeh da se uz pomoć kolektivnih napora unaprede aktivnosti na polju klimatskih promena, digitalizacije ili siromaštva, ne samo da šteti ljudskom razvoju, već pogoršava i polarizaciju i sve više erodira poverenje u ljude i institucije širom sveta", dodao je.

Demokratski paradoks

U izveštaju se sugeriše da su međunarodni kolektivni napori osujećeni sve prisutnijim „demokratskim paradoksom“: dok 9 od 10 ljudi na svetu podržava demokratiju, preko polovine ispitanika globalno takođe izražava svoju podršku liderima koji demokratiju urušavaju kroz nepoštovanje osnovnih pravila demokratskog procesa, a na šta ukazuju podaci analizirani u izveštaju.
Polovina ljudi koji su anketirani širom sveta govore da nemaju kontrolu nad svojim životima, ili da im je ta kontrola ograničena, dok dve trećine veruje da ima malo uticaja na odluke svojih vlada.

Politička polarizacija i njene globalne posledice takođe predstavljaju sve veći razlog za zabrinutost. Prema autorima ovog izveštaja, pored osećaja bespomoćnosti, ona stimuliše političke pristupe koji su usmereni prema unutrašnjosti – što je u oštroj suprotnosti sa globalnom saradnjom koja je potrebna da se odgovori na urgentne probleme kao što su dekarbonizacija naših privreda, zloupotreba digitalnih tehnologija i sukobi.

Ovo naročito uznemirava kada se imaju u vidu rekordno visoke temperature tokom 2023. godine, što naglašava hitnost ujedinjenog delovanja u borbi protiv klimatskih promena, kao i napredak veštačke inteligencije kao nove granične oblasti tehnologije, koja se ubrzano razvija, uz nedovoljna ili nepostojeća zakonska ograničenja.

U izveštaju se ističe da deglobalizacija u današnjem svetu nije ni izvodljiva, ni realna, kao i da ekonomska međuzavisnost ostaje na visokom nivou. Ističe se da nijedan region nije ni izbliza samodovoljan, jer svi zavise od uvoza iz drugih regiona, koji dostiže 25 odsto ili više kada je u pitanju makar jedna značajna vrsta roba ili usluga.

"U svetu koji je obeležen sve većom polarizacijom i podelama, odbijanje da ulažemo jedni u druge predstavlja ozbiljnu pretnju za našu dobrobit i bezbednost. Protekcionističkim pristupom se ne može odgovoriti na složene i međusobno povezane izazove sa kojima se suočavamo, uključujući prevenciju pandemija, klimatske promene i regulaciju digitalnih tehnologija. Naši problemi su međusobno povezani i zahtevaju međusobno povezana rešenja. Usvajanjem agende koja se temelji na mogućnostima, a u kojoj se naglašavaju prednosti prelaska na alternativne vrste energije i veštačke inteligencije za ljudski razvoj, imamo priliku da probijemo trenutnu blokadu i ponovo potvrdimo posvećenost zajedničkoj budućnosti", dodao je Štajner.

Nova javna dobra

U izveštaju se naglašava kako dolazi do rekonfigurisanja u međusobnoj zavisnosti i poziva na stvaranje novih javnih dobara na globalnom nivou. Predlažu se četiri oblasti za momentalno delovanje:

• Planetarna javna dobra u cilju postizanja klimatske stabilnosti, imajući u vidu da se suočavamo sa izazovima koji do sada nisu viđeni u antropocenu;
• Digitalna globalna javna dobra, zarad postizanja veće pravičnosti u korišćenju novih tehnologija i omogućavanja pravednog ljudskog razvoja;
• Novi i prošireni finansijski mehanizmi, uključujući i novi kolosek u međunarodnoj saradnji kao dopunu humanitarnoj pomoći i tradicionalnoj razvojnoj pomoći siromašnim zemljama; i
• Smanjenje političke polarizacije kroz nove pristupe upravljanju koji su fokusirani na povećanje važnosti ljudskog glasa u odlučivanju i borbi protiv pogrešnih informacija.

Prema autorima izveštaja, u ovom kontekstu ključnu ulogu ima multilateralizam, jer bilateralni odnosi ne mogu da odgovore na problem globalnih javnih dobara, koji po svojoj prirodi neizbežno ima planetarni karakter.

Još važnih podataka iz izveštaja:

• Tokom 2023. godine, svih 38 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) postigle su više vrednosti indeksa ljudskog razvoja (HDI) u poređenju sa onim iz 2019. godine.

• Među 35 najmanje razvijenih zemalja koje su imale pad u HDI tokom 2020. i/ili 2021, više od pola (18 zemalja) nije još uvek dostiglo nivo razvoja iz 2019.

• Nijedan od regiona u razvoju nije još uvek dostigao nivo HDI projektovan u skladu sa trendovima iz 2019, što ukazuje na mogući stalni zastoj kada je u pitanju budući napredak u ljudskom razvoju.

• Uticaj pada ljudskog razvoja naročito je istaknut u Avganistanu i Ukrajini. HDI je u Avganistanu unazađen za zaprepašćujućih deset godina, dok je HDI u Ukrajini pao na najniži nivo od 2004. godine.

• U izvešaju se citiraju istraživanja koja ukazuju na to da zemlje sa populističkim vladama imaju slabiji rast BDP-a. Utvrđeno je da petnaest godina nakon što populistička vlada stupi na dužnost, BDP po glavi stanovnika biva 10% niži nego što je mogao biti u slučaju da na vlasti nisu bili populisti.

(EUpravo Zato/UNDP)