Telečka, malo selo između Sombora i Bačke Topole, u poslednje dve decenije postalo je pravo mesto za organsku proizvodnju industrijske paprike, maka, komorača, žitarica i uljarica, i to zahvaljujući Valeriji Balint koja je uspela da sklopi saradnju sa nemačkim partnerom.

"Pre 20 godina sam otišla u posetu prijateljima u Nemačku i odnela im domaću aleva papriku po kojoj je selo Telečka nadaleko poznato", započela je priči Valerija.

Aleva paprika je jedan od najzdravijih prirodnih lekova i začina koji se koristi širom sveta.

U poslednjih 10 godina je vrednost izvoza iz Srbije porasla čak 15 puta i iznosi oko 58.000.000 evra zbog čega papriku iz Telečke zovu i crvenim zlatom.

Valerija Balint je proizvođač na 30 hektara, ali i agronom, specijalista za zaštitu bilja sa bogatim iskustvom.

U Nemačkoj je čula da njihov sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa i lanac trgovina bio-začina, traži dobru papriku.

"U maloj vrećici sam odnela naš proizvod na analizu. Od 15 ponuđenih uzoraka, naš je ocenjen kao najbolji, pa su me zvali nakon dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji”, ispričala je Valerija.

Paprika iz Vojvodine se izvozi u Nemačku

Na razgovor je pozvala i nekoliko zainteresovanih seljaka, i tako je sve krenulo.

Telečani su sada veliki proizvođači organskih žitarica poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta. Sve ove organske proizvode takođe izvoze u Nemačku.

“Sejemo isključivo naše netretirano seme sa tavana, sa izuzetkom hibrida kukuruza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to nadoknadi”, otkrila je Valerija.

Kao dokaz isplativosti ovakvog tipa proizvodnje, navodi činjenicu da soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proizvedene.

valerija balint pored kamiona punog začinskih paprika
Youtube/AgroTV Srbija 

Sarađuju i sa jednom organskom farmom goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak, najvažnije organsko đubrivo, stavljaju i rogove podolskog goveda.

Tretiraju ga valerijanom, pokrivaju slamom i ostavljaju da takvo gnojivo godinu dana sazreva, prenosi Kurir.

Cena može da nadoknadi složeniji proces proizvodnje

"Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa takvo đubrivo nakon sazrevanja razređujemo u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve. To je patent organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao neverovatno uspešnim”, kazala je.

Dodaje i da se svi njihovi proizvodi sertifikuju kao organski u Srbiji i Nemačkoj. Izbegavaju sisteme navodnjavanja jer je onda neophodna i analiza vode, pa papriku sade iz semena.

"To donekle komplikuje proizvodnju, ali veća cena sve nadoknadi”, kaže Valerija Balint, prenosi Dnevno.hr.

(EUpravo zato/Dnevno.hr/Kurir)